Krajem maja 2020. godine predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev potpisao je niz zakona važnih za dalji društveno-politički razvoj zemlje. Među njima su: „Zakon o postupku organizovanja i sprovođenja mirnih sastanaka u Republici Kazahstan”, „Zakon o uvođenju izmena u Ustavni zakon Republike Kazahstan”, „Zakon o izborima u Republici Kazahstan”, „Zakon o uvođenju izmena i dopuna u Zakon Republike Kazahstan” i „Zakon o političkim strankama”.
Ovi zakoni i inovacije koje oni predviđaju deo su političkih reformi koje je predsednik države izneo u sklopu Nacionalnog saveta za javno poverenje. Njihovo usvajanje važan je korak ka realizaciji koncepta „država koja sluša” i sve većoj ulozi civilnog društva. Nove zakonske norme u Kazahstanu dodatno jačaju vrednosti kao što su pluralizam mišljenja, alternativni pogledi, konstruktivna pozicija i odgovornost.
Dakle, novi zakon o skupovima značajno pojednostavljuje pravnu regulaciju mirnih okupljanja. U procesu kreiranja zakona učestvovali su nezavisni eksperti, građanski aktivisti, aktivisti za ljudska prava i nevladine organizacije. Rezultat javne rasprave na više nivoa bilo je proširenje odredaba koje je vlada prvobitno postavila prema daljoj liberalizaciji.
Zakon je u potpunosti u skladu sa 21. članom Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Dokument utvrđuje osnovne principe mirnih okupljanja: moraju biti legalna, dobrovoljni, nenasilni, i ne smeju predstavljati opasnost ni za državu ni za građane. Zabrane i dužnosti koje ograničavaju rad novinara takođe su isključene.
Novu politička kultura
Sada, u kazahstanskim gradovima će biti organizovana javna mesta za održavanje mirnih okupljanja, a procedura obaveštavanja za mirne skupove biće smanjena sa 15 na 5 dana.
„Mi formiramo novu političku kulturu. Pluralizam mišljenja i alternativni pogledi dolaze do izražaja. Vlasti ne veruju da je neslaganje destruktivno”, izjavio je predsednik K. Tokajev. Prema rečima predsednika Kazahstana, vreme je da se društvo i država adekvatno odnose prema javnom izražavanju stavova. „I bolje je doći do ovoga nezavisno, svesno, a ne nasilno”, napominje šef države.
Prethodni zakon usvojen je pre 25 godina i, prema mišljenju kazahstanskih stručnjaka i međunarodnih posmatrača, dugo je zahtevao konceptualni pregled. Novi zakon 2020. godine u potpunosti je u skladu sa međunarodnim standardima – načelima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 21 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. Zakon predviđa najvažniju stvar – pravo na slobodu izražavanja.
Novi dokument jasno navodi osnovne principe mirnih okupljanja: oni moraju biti legalni, dobrovoljni, nenasilni, i ne smeju predstavljati opasnost ni za državu ni za građane. Tačnije, poštuju se principi ljudskih prava – „sve što nije zabranjeno – dozvoljeno je” i „vaša prava se završavaju tamo gde počinju prava drugih”.
Dakle, „Zakon o mirnim okupljanjima” je potvrda uspešne implementacije koncepta „država koja sluša”, koji je proglasio K. Tokajev.
Zastupljenost žena
Zakonodavstvo o izborima se poboljšava. Novi zakoni će dodatno ojačati prava žena i mladih da učestvuju u političkom životu zemlje. Oni predviđaju uvođenje obavezne 30% kvote za žene i mlade do 29 godina na izbornim partijskim listama.
Sada parlament Kazahstana predstavljaju žene sa 22% (prosečna zastupljenost žena u zakonodavnim telima Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj je 30%). U Mažilisu (Donja komora) broj žena je 29, u Senatu 6, a mladi ispod 29 godina nisu zastupljeni u Parlamentu.
U maslihatima (lokalni predstavnički organi) zastupljenost žena je oko 22% ili 740 žena, a mladi čine samo 53 poslanika ispod 29 godina. U Kazahstanu ukupan broj poslaničkih mandata u maslihatima iznosi 3.335.
Prema statistici, danas u Kazahstanu ekonomski aktivno stanovništvo čini 4,5 miliona žena i 2,8 miliona mladih od 20 do 29 godina. Od sada, navedena kategorija građana će mnogo šire učestvovati u izborima poslanika lokalnog predstavničkog tela i Donje komore. Generalno, politika kvota je prilično raširena međunarodna praksa. U Evropi se primenjuju posebne kvote stranke i najčešće su u Nemačkoj, Norveškoj, Francuskoj i Belgiji, gde su ove norme zakonski propisane.
Uvođenje posebnih kvota u Kazahstanu po novom zakonu predstavljaju podsticaj za mladu generaciju Kazahstanaca i za žene da aktivno učestvuju u političkom životu zemlje. Nove zakonske norme biće primenjene 2021. – godine redovnih izbora za Mažilis (prethodni parlamentarni izbori održani su 2016. godine, prema Ustavu Republike Kazahstan, mandat poslanika Mažilis je 5 godina).
Izmene u ustavnom „Zakonu o izborima” i „Zakonu o političkim strankama”, koje je potpisao predsednik zemlje, postale su važan deo reformskog paketa koji nastavlja da modernizuje politički sistem Kazahstana. Smanjivanje praga broja potpisa za stvaranje političkog udruženja koje može učestvovati na izborima sa 40 hiljada na 20 hiljada ljudi važan je korak za dalji razvoj partijskog sistema u Kazahstanu.
Dakle, izmene u zakonodavstvu doprineće rastu uticaja stranaka na političke procese u zemlji. Oni olakšavaju stvaranje novih političkih partija i sveukupnu revitalizaciju stranačkog života u zemlji, što će, kako se očekuje, imati pozitivan uticaj na razvoj i usvajanje vladinih odluka. Danas je u Kazahstanu registrovano i deluje 6 političkih stranaka.
Mere predviđene zakonima imaju za cilj da transformišu društveno-politički prostor, povećaju konkurenciju na stranačkom polju i učine da izborna tela budu inkluzivnija, uravnoteženija. Uporedo sa najvažnijim pitanjima poboljšanja kvaliteta života Kazahstanaca i jačanja socijalne politike, predsednik Kazahstana preduzima ozbiljne korake na poboljšanju trenutnog političkog sistema.
