Odmah smo prilagodili svoju podršku na dva polja: odmah smo uputili donaciju zaštitne opreme i prilagodili smo svoje programske aktivnosti državi domaćinu u ovim teškim okolnostima, imajući pri tome uvek u vidu naša ovlašćenja. U bliskoj saradnji sa srpskim institucijama i građanskim udruženjima, radili smo zajedno da pružimo ključnu pomoć najugroženijim grupama širom države: žrtvama porodičnog nasilja, trgovine ljudima, porodicama nacionalnih manjina, imigrantima i licima sa invaliditetom. Konkretan primer naše pomoći, koji je sproveden zajedno sa Crvenim krstom Srbije, je dostava higijenskih sredstava koje je nabavila Misija, a koje su volonteri Crvenog krsta dostavljali starijim građanima koji žive sami ili sa partnerima, a koji nemaju redovnu pomoć od strane države ili komšija, rođaka ili volontera građanskih udruženja. Misija je takođe kupila tehničku i logističku opremu za svoje partnere kao što je licencirana tele-konferencijska oprema za Ministarstvo unutrašnjih poslova, kako bi olakšala regionalnu saradnju. Pored toga, fokusirani smo i na lokane zajednice. Donirali smo zaštitnu opremu leskovačkom Savetu za bezbednost, Zdravstvenom centru u Preševu, Opštinama Bujanovac i Vranje. Nastavićemo da obezbeđujemo pomoć srpskim institucijama putem donacija i stručne pomoći.
Mediji u srbiji su vrlo kompleksni
Šta smatrate najvećim izazovom tokom pandemije?
OEBS Misija u Srbiji posluje u saradnji sa svim zainteresovanim stranama kako bi pomogla državi domaćinu da postane vlasnik reformisanih dostignuća. Kada nepredviđene okolnosti, kao što je pandemija, sprečavaju rad srpskih institucija i države, kada izmene njene neposredne ciljeve, neizbežno je da to utiče na rad misije. Ono najteže sa čim se suočavamo je prilagođavanje širokog spektra naših delatnosti novim izazovima države domaćina. I oni su višestruki, od ekonomskog uticaja potpunog karantina do postepenog povratka svakodnevnom životu posle dugog perioda izolacije ili suočavanja sa novim talasima ili novim pikovima. Naša Misija je odmah po proglašenju pandemije započela rad na daljinu. Ovo je, pored povećanja bezbednosti naših kolega i njihovih porodica, donelo i neke neizbežne teškoće kako u internoj komunikaciji tako i u kontaktima sa zainteresovanim stranama. Međutim, sa ponosom mogu reći da se Misija, u celosti, vrlo brzo prilagodila ovoj „novoj stvarnosti“, koja još uvek nije postala „novo normalno“. Nastavila je sa uspešnim poslovanjem u ovom teškom okruženju bez presedana, obezbeđujući pri tom mnogim svojim partnerima opremu kako bi i oni nastavili sa svojim radom. Pored toga, usled vanrednog stanja, mnoge aktivnosti i sastanci uživo su morali da se otkažu ili odlože. Misija je pomogla da se ove aktivnosti prilagode putem online platformi i omogućila je dijaloge i tekuće procese i aktivnosti sa srpskim institucijama. Kao i svaka kriza i ova je donela nove mogućnosti: ova pandemija je ukazala na suštinsku važnost saradnje i pozitivnih odnosa između država i ljudi i ovo je trebalo da postane centralno načelo ponovne izgradnje života posle ove pandemije. Nijedna država ne može da se suoči sa ovakvim izazovima sama.
U Srbiji ste već četiri godine, kakvi su Vaši utisci?
Srbija je divna i dinamična zemlja, u kojoj sam se uvek osećao dobrodošlim i kao da sam kod kuće, čak i pre nego što sam se ovde preselio. Uživam u svom mandatu ovde, koji se završava krajem septembra. Imao sam mogućnost da se upoznam sa različitim delovima srpskog društva i da posetim različite predele, što me je umnogome obogatilo. Moje iskustvo sa svim partnerima, uključujući institucije, vladu, medije, nacionalne manjine, građanska udruženja, akademije i građane je izuzetno pozitivno i zasniva se na otvorenom dijalogu. Impresioniran sam brojem talentovanih ljudi, među kojima je puno mladih, koje ova zemlja može da ponuditi. Bio sam u prilici da se sa mnogima od njih redovno susrećem i razgovaram u Misiji, koju smatram otvorenim i pristupačnim prostorom, kao i van Misije, što je mnogo značajnije. Moj cilj tokom mandata je to da negujem partnerstvo sa svim sagovornicima kako bi pomogli državi da postane vlasnik reformisanih dostignuća. To što sam Italijan mi je otvorilo mnoga vrata, omogućivši mi dublje razumevanje potreba i problema sa kojima se suočavaju srpski građani. Ima puno sličnosti naših mentaliteta i načina komunikacije i otpornosti teškoćama. Nadam se da će Srbija postati država u kojoj talentovani mladi ljudi veruju da mogu izgraditi budućnost zasnovanu na vrednostima, kao i da osećaju da je njihova država mesto gde mogu ostvariti svoje profesionalne i lične snove, iskoristivši značajno iskustvo koje mnogo od njih stekne u inostranstvu.
Šta mislite o dešavanjima u Skupštini Srbije i političkoj sceni uopšte?
Parlament ima ključnu ulogu tokom krize i po njenom završetku. On je suštinski forum demokratskih vrednosti i transparentnosti, odgovornog političkog dijaloga svih sfera društva. Izbijanje pandemije Covid-19 i pratećeg vanrednog stanja je nepredviđen i izazov bez presedana za sve demokratske institucije uključujući i Skupštinu Srbije. Upravo tokom ovakvih izazovnih vremena ustavni i demokratski standardi, kao i međunarodne obaveze, su suštinski i vodeći principi demokratskog društva. Od svog osnivanja, OEBS Misija je bila pouzdani partner Narodne skupštine i podržavala je napore da se izgrade i unaprede reprezentativni, zakonodavni i nadzorni kapaciteti. Tokom vremena, sprski parlament je generalno unapredio transparentnost i mogućnosti. Međutim, ostalo je još bitnog posla koji se mora odraditi. Usled pandemije, Narodna skupština nije zasedala tokom dužeg perioda, tokom kog smo ponudili pomoć za bezbedni nastavak rada. Na primer, uz pomoć naše Misije, razvijena je platforma e-parlament kojom je, uz manje izmene, moguće zasedanje na daljinu, čime je omogućen rad Skupštine uz poštovanje mera socijalne distance, kada je to neophodno.
Koliko su u ovakvim situacijama bitni profesionalni mediji?
U vreme krize, kao što je tokom pandemije, poverenje u državne institucije i medije je mnogo bitnije. Sputavanje medija da objave nepodesne činjenice čini da se javnost oseća manje bezbednim. Dok mediji mora da zadrži snažan osećaj odgovornosti, ne bi trebalo ignorisati stručnu debatu o rizicima i merama, smatrajući je lažnim vestima, jer su demokratiji još uvek potrebna različita mišljenja. Tokom nesigurnih i često zastrašujućih vremena koje donosi fenomen poput pandemije COVID-19 mediji nose teret informisanja građana o razvoju događaja i merama za njihovu bezbednost. Ne smemo zaboraviti da se, usled rasprostranjenosti društvenih medija, lažne vesti nikada nisu lakše širile, nego sada. U vremenima kao što je pandemija kada se poverenje u institucije menja, strah je veliki i ljudi traže rešenja i smernice, ključno je da građani mogu da prepoznaju lažne vesti. Shodno tome, jasno je da medijska pismenost igra suštinski važnu ulogu u pružanju pomoći građanima da se suoče sa ovim neverovatno teškim okolnostima. Naša Misija je promovisala digitalnu i medijsku pismenost svojim programima, sa posebnim fokusom na mlade ljude, kao grupu sa velikim potencijalom za iniciranje promena u svakom društvu. Drugi aspekt koji je potrebno uzeti u obzir je da je izbijanje COVID-19 podstaklo globalnu zdravstvenu krizu koja je značajno uticala na način na koji poimamo svet i svakodnevni život. Stepen i način širenja zaraze su radikalno promenili našu interakciju i stvorili osećaj straha i stresa, čak i za osnovnu interakciju. Mediji imaju ključnu ulogu u ovoj percepciji, budući da profesionalni mediji mogu informisati, a da pri tom ne šire nepotrebnu paniku ili strah. Kriza je takođe osnažila odnos između građana i novinara. Građani su više nego ikada uključeni u medije, dok se novinari bore da pronađu odgovore kako se ponašati u ovoj novoj i kompleksnoj situaciji. Takve iskrene veze su veoma značajne za unapređenje kvaliteta sadržaja medija.
Šta mislite od medijima u Srbiji?
Mediji u Srbiji su vrlo kompleksni. Od samog početka, OEBS Misija u Srbiji je težila ka ojačanju medija u Srbiji, u partnerstvu sa srpskim institucijama i građanskim udruženjima u cilju postizanja značajnih reformi. Pod mojim rukovodstvom, na poziv Vlade Srbije, Misija je vredno i puno radila, sa Radnom grupom, na sačinjavanju skoro usvojene Medijske strategije. Zajedno težimo ka ojačanju i reformi medija u Srbiji. Medijska strategija je usvojena krajem januara zahvaljujući zajedničkoj posvećenosti i naporima svih zainteresovanih strana, uključujući i Vladu Srbije, profesionalna udruženja i građanske organizacije.
Usvajanje Medijske strategije je veliki korak napred u stvaranju medijskog pluralističkog i profesionalnog okruženja. Sada, Vlada ima još posla na primeni Medijske strategije i Misija je spremna da pruži pomoć. Dugoročni cilj je zdravije medijsko okruženje od javnog interesa i na kraju napredno društvo i demokratija. Naša Misija je tu da pomogne i posavetuje, ali Srbija mora dostići ovaj značajni cilj.
Nedavni izbori takođe ukazuju na hitnost sprovođenja Medijske strategije.
Dijalog u cilju premošćavanja političkih podela
OEBS, posredstvom Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava, je jedina međunarodna organizacija koje je mogla da se uključi u posmatranje izbora. Usled posebnih okolnosti prouzrokovanih pandemijom, raspoređena je nezavisna Misija – Specijalna misija za procenu sprovođenja izbora (u daljem tekstu SEAM). Iako će SEAM izveštaj biti dostupan za nekoliko meseci, preliminarni nalazi i zaključci su objavljeni dan nakon izbora. Isti ukazuju da „su parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori u Srbiji sprovedeni efikasno, uprkos izazovnim okolnostima prouzrokovanim pandemijom COVID-19”. SEAM je takođe napomenula da „su učesnici izbora imali mogućnost da sprovode kampanju, dok je izbor glasača bio ograničen sveopštom prednosti vladajuće partije i promovisanjem Vladine politike od strane svih glavnih medija“. Sve ovo se može smatrati ohrabrenjem za ispunjavanje hitnih potreba dijaloga u cilju premošćavanja političkih podela i obezbeđivanja pluralizma. Dok nastavljamo da se prilagođavamo potrebama Srbije, uključujući i konkretne aktivnosti i projekte za ublažavanje posledica COVID19, uvek u okviru naših ovlašćenja, ostajemo fokusirani na rad u okviru naših ključnih programskih oblasti. Mislim, na primer, na primenu akcionog plana Medijske strategije i zaštitu novinara. Spremi smo da nastavimo da pomažemo Srbiji u izgradnji pluralističke demokratije, koja je ključ OEBS-ovih principa i od suštinske je važnosti za istinsku zastupljenost različitih interesa u svakom društvu.
U poslednjem izveštaju Freedom House, Srbija je dobila lošu ocenu; da li mislite da je ovaj izveštaj objektivan?
Kada se objave takvi izveštaji, Srbija ima dragocenu mogućnost da o tome razmisli gde se nalazi na svom ambicioznom putu ka reformi. Rezultati ovakvih izveštaja mogu naznačiti gde su potrebna poboljšanja u cilju unapređenja srpskog društva. Izveštaj Freedom House je naznačio nekoliko problema u oblastima kao što su vladavina prava, sloboda izražavanja i demokratskih institucija. Pored toga, bilo je i kontraverznih aktivnosti u odnosu na slobodu medija tokom prošle godine, rizici kršenja prava novinara na objektivno izveštavanje, a i pojedini novinari su se osećali metom zastrašivanja i napada tabloida. Srbija nije u ovome sama, budući da je situacija manje povoljna i u pojedinim zemljama u regionu. Kao deo velike OEBS porodice, OEBS-ovo Predstavništvo za slobodu medija je jedini svetski međuvladini medijski stražar. Ova OBES-ova institucija je veoma aktivna u javnom objavljivanju potencijalnih kršenja slobode izražavanja i slobode medija u OEBS-ovom regionu, uključujući Srbiju. Naša Misija podržava radnu grupu koja je imala zadatak da izradi nacrt Medijske strategije, što je bio ključi korak ka stvaranju profesionalnog, transparentnog i pluralističkog medijskog okruženja u Srbiji. Želeo bih takođe da istaknem značaj zaštite slobode izražavanja. Ovo će biti izuzetno značajno za dalju primenu Medijske strategije u Srbiji. Misija je podržavala ovaj proces i u stalnoj je komunikaciji sa Radnom grupom za bezbednost novinara. Zajedno pokušavamo da uspostavimo bolje uslove za novinarsku profesiju. Postoji značajni prostor za poboljšanje u oblasti medijskog pluralizma, slobode izražavanja i bezbednosti novinara. Takođe naglašavamo značaj poštovanja Kodeksa novinara i profesionalnih standarda u Srbiji, kao i Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima. Primetio sam spremnost premijerke Ane Brnabić u njenom dopisu Freedom House da inicira dijalog i blisku saradnju.
Šta još Srbija može promeniti na svom putu ka članstvu u EU?
Bez obzira što je OEBS organizacija koja je neutralna u smislu EU integracija, verujemo da su transparentne i efikasne reforme apsolutno u najboljem interesu građana Srbije i srpskog društva u celini. Tokom 2020. godine ćemo svedočiti formiranju nove centralne, pokrajinske i lokalne vlasti. Novo izabrani Parlament mora efikasno sprovesti svoju zakonodavnu i nadzornu funkciju nad izvršnom, kao i da u potpunosti iskaže potencijal za uključenje u demokratsku debatu, i na kraju da usvoji Kodeks ponašanja poslanika. OEBS Misija pozdravlja povećan procenat žena u Parlamentu, čime je Srbija među vodećim zemljama u Evropi, ali naravno konkretna inkluzija je više od samog broja. Nova Narodna skupština će takođe morati da krene napred sa nacrtom ustavnih izmena u vezi sa nezavisnim sudstvom. Na taj način će princip odvajanja vlasti biti u potpunosti ugrađen u Ustav i što je još važnije, trebalo bi ga u potpunosti primeniti u praksi. Budući da borba protiv korupcije ostaje jedan od prioriteta u Srbiji, operativni kapacitet relevantnih institucija ostaje neujednačen i zapise proaktivnih istraga, gonjenja i presuđivanja, posebno u vezi sa korupcijom sa visokog nivoa, tek treba ustanoviti, kao i građenje uspešnih priča, poput one o osnivanju anti-korupcijske policije, uz podršku Misije. Imigranti se kreću „Balkanskom rutom“, što zahteva regionalnu saradnju i dodatnu podršku državama domaćinima u upravljanju ovom rutom, iz perspektive ljudskih prava i nediskriminacije. Srbija je već posvećena regionalnoj saradnji, ali ima prostora za poboljšanje od strane svih učesnika.
