Da bismo sačuvali decu, jer ona su naša budućnost, moramo im obezbediti obrazovanje i zaštitu.Kroz program UNICEF-a i uz predan rad direktora kancelarije UNICEF-a u Beogradu, g. Mišela Sen-Loa, Srbija se pokazala kao jedna od najboljih zemalja u Evropi u prihvatanju migranata i izbeglica iz Sirije, Avganistana, Iraka. U 18 prihvatnih centara koliko ih trenutno ima u Srbiji, sva deca su dobila adekvatnu zaštitu, negu i obrazovanje. O programu i sistemu obrazovanja i zaštite dece migranata, za magazin THE GLOBE, govori direktor kancelarije UNICEF-a u Srbiji, g. Mišel Sen-Lo, koji poručuje: – Svaki dan bez obrazovanja predstavlja jednu propuštenu šansu.
Program koji ste pokrenuli kao direktor kancelarije UNICEFa za Srbiju jeste obrazovanje izbeglica/migranata. Koliko dece ima trenutno u Srbiji?
- Od prošle nedelje 1.426 dece uzrasta od 0 do 18 godina smešteno je u 18 kolektivnih centara. Od ovog broja, oko 1.050 dece treba da se upiše u školu, bilo da je to predškolska ustanova, osnovna ili srednja škola. Zatvaranje granica marta 2016. godine uslovilo je zadržavanje većeg broja dece i porodica koje su se zatekle u Srbiji. Stalni porast broja izbeglica i migranata u ovom periodu njihovog boravka stvorio je niz dodatnih potreba i usluga koje bi valjalo pružiti ovoj deci.
Za decu ovaj period iščekivanja izgleda beskonačno dugo – mnoga deca koja dolaze iz država pogođenih konfiktom kao što su Sirija, Avganistan i Irak potpuno su propustila period školovanja ili su izgubila nekoliko godina školovanja i ponovo su negde u izgnanstvu. Pravo na obrazovanje osim primarne svrhe omogućuje i da se u vanrednim situacijama obezbede fzička, psihička i kognitivna zaštita, koja u mnogim situacijama može da bude spasonosna i obezbedi im egzistenciju. Obrazovanje podržava život kroz stvaranje bezbednog prostora za učenje i pomoć ugroženoj deci. Obrazovanje ublažava psihosocijalni uticaj konfikta tako što se kod dece stvara osećaj normalnosti, stabilnosti i tako što postavlja temelji na osnovu kojih će ona dalje graditi svoju budućnost. Svaki dan bez obrazovanja predstavlja jednu propuštenu šansu.
Koje metode se primenjuju u procesu obrazovanja izbeglica?
- Deca izbeglice i migranti imaju pristup obrazovanju kroz formalno obrazovanje u srpskim školama i kroz neformalno obrazovanje koje se sprovodi u kolektivnim centrima. Nastavnici imaju podršku u primeni modernih metoda podučavanja koji obezbeđuju aktivno učešće učenika u razvoju osnovnih sposobnosti (računanje i opismenjavanje), to jest u sticanju znanja, veština i stavova korisnih za decu bez obzira na to da li će ona ostati u Srbiji, stići do željene zemlje ili se vratiti u matičnu državu. Kapaciteti nastavnika i osoblja u izabranim školama se povećavaju kako bi se identifkovale individualne potrebe u obrazovanju učenika, sprovele strategije i metodi nastave koja obuhvata decu različitog nivoa obrazovanja, kao i da bi se primenile tehnike koje će unaprediti interakciju među učenicima i njihovo aktivno učešće u nastavi, što će rezultirati uspehom u savladavanju gradiva.
Kroz proces neformalnog obrazovanja koje sprovode partneri u kolektivnim centrima, UNICEF takođe pruža podršku kroz rad sa porodicama izbeglica i migranata, jačajući njihovu saradnju sa školama, učešće u razvoju školskih planova podrške, kroz formiranje
klubova za izradu domaćih zadataka i kroz sprovođenje različitih aktivnosti na lokalnom nivou zarad stvaranja pozitivne klime u pružanju podrške školi i lokalnoj zajednici u inkluziji dece izbeglica i migranata.
Koliko su izbeglice uopšte zainteresovane za obrazovanje i koje su njihove posebne oblasti interesovanja?
- Dopustite mi da ponovim reči Šabnam Arab, trinaestogodišnje devojčice iz Avganistana koja živi u kolektivnom centru Krnjača u Srbiji: „Učenje može da ispuni moje snove. Došli smo u Srbiju pre svega da bismo se obrazovali i kada sam čula da ću se upisati u školu, bila sam jako uzbuđena”. Većina dece izbeglica, dece migranata, vrlo su srećna, kao i njihovi roditelji kada saznaju da postoji mogućnost da se uključe u sistem obrazovanja. Roditelji podržavaju upis svoje dece u obrazovne institucije kao i uključivanje u programe neformalnog obrazovanja.
Isto važi i za decu koja su bez pratnje ili odvojena od porodice, koja putuju sama i vrlo često imaju veoma ograničeno iskustvo u formalnom obrazovnom procesu. Obrazovanje je prioritet za ovu decu i njihove porodice, a mi im kroz stvaranje mogućnosti za njihovo redovno školovanje pomažemo da povrate svoje pravo na obrazovanje i razvoj, ali i veru u svoju budućnost.
Osim pružanja pomoći u obrazovanju, na koji način vaša organizacija pomaže izbeglicama?
- Gde god dođe do krizne situacije, UNICEF pokušava da stigne do svakog deteta i do svake porodice. Mi smo na terenu pre, u toku i posle humanitarnih kriza. Deci koja su ostala u zemlji ili su u pokretu potrebna je zaštita, a porodice moraju da ostanu zajedno kako bi se deca zaštitila i sačuvala. Svako dete mora da ima pristup obrazovanju, zdravstvu i službama zaštite. Štaviše, deci bez pratnje i odvojenoj od porodice potrebna je posebna podrška u toku dugotrajnog procesa iščekivanja regulisanja statusa i preseljenja.
Kroz kombinaciju propagiranja i tehničke pomoći, UNICEF pruža podršku nacionalnim telima u obezbeđivanju smeštaja dece u nacionalnim centrima za vanredne situacije. Osim rada u oblasti obrazovanja, UNICEF takođe radi u oblasti zaštite dece, ishrane odojčadi i male dece i obezbeđenju drugih vidova materijalne pomoći.
Zaštita dece
UNICEF je u okviru svog projekta pokrenuo otvaranje prostorija namenjenih deci u 11 kolektivnih centara, gde se sprovode rekreativne aktivnosti i neformalno obrazovanje, veoma korisni za fzičko i psihičko zdravlje dece. Uspeli smo da zbrinemo preko 60.000 izbeglica i dece migranata od 2015. godine. Promene u trendovima migracija kao i specifčne potrebe dece izbeglica i dece migranata značajno otežavaju adekvatnu identifkaciju mogućih rizika u zaštiti dece. Zbog toga pružamo podršku sistemu socijalne zaštite i organizacijama civilnog društva na raznim lokacijama, kako bi identifkovale i zaštitile decu bez pratnje i decu odvojenu od svojih porodica. Samo u 2017. godini identifkovano je preko 3.200 dece koja su na neki način ugrožena (uključujući i decu bez pratnje i decu odvojenu od svojih porodica), a kroz rad naših timova na terenu toj deci je pružena neka vrsta zaštite.
Zdravlje i ishrana
U 9 kolektivnih centara sa najvećim brojem beba i male dece, UNICEF je otvorio kutak za mame i bebe, gde medicinske sestre pomažu majkama koje doje i savetuju ih o ishrani beba i male dece (IYCF), o zdravlju i higijeni beba i u slučaju potrebe pružaju dodatne usluge. Zbrinuli smo preko 8.000 dece i obezbedili adekvatnu ishranu prema uzrastu, dok je skoro 6.000 majki dobilo neophodnu pomoć.
Materijalna pomoć
Uspeli smo da obezbedimo odeću i higijenske pakete za preko 46.460 dece smeštene u 18 kolektivnih centara.
Da li vaša organizacija ima podršku Vlade Srbije, Ministarstva obrazovanja i drugih institucija?
- Da, sve naše aktivnosti se baziraju na petogodišnjem Okvirnom sporazumu o razvoju partnerstva, koji je potpisan između UN i Vlade Srbije za period 2016–2020. Ovaj sporazum je u skladu sa prioritetima nacionalnoj razvoja, Održivim razvojnim ciljevima i pretpristupnim pregovorima sa EU.
Tesno sarađujemo sa svim ministarstvima u zavisnosti od oblasti delovanja (sa Ministarstvom zdravlja u oblasti zaštite zdravlja i ishrane dece, sa Ministarstvom rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja o pitanjima koja se tiču dece bez staratelja, sa Ministarstvom obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja o obrazovanju dece) i sa Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije. UNICEF je jedina agencija koja aktivno pomaže Vladi Republike Srbije u procesu upisa dece u škole.
