Nakon završetka Ekonomskog fakulteta, na istom fakultetu je i magistrirao, a doktorsku titulu je stekao na Pravnom fakultetu. Ostao je vezan za Beograd. Osnovao je Beogradsku bankarsku akademiju, visokoškolsku ustanovu koja je obrazovala više generacija stručnjaka u oblasti finansija. Kompaniju „Atlas grupu“ osnovao je pre 30 godina, čija okosnica je bila „Atlas banka“, do 2005. godine kada je preuzela grčka Pireus banka, kao i “Centrobanka” koju je preuzela “Marfin banka”. Bio je većinski vlasnik “Kopaonik osiguranja” koje je polovinom 2006. kupio slovenački “Triglav”. Kapital je preneo u Crnu Goru i počeo da gradi poslovnu imperiju. Dve banke, berza, prvi privatni univerzitet, investicioni i penzioni fondovi, televizija i radio, osiguranje, fabrika vode, turistički kompleksi, posebno za medicinski turizam, bili su ozbiljni projekti za malu državu kao što je Crna Gora.
Ponosan je i na svoj filantropski angažman. Srbiji je poklonio kolekciju portreta najuglednijih beogradskih intelektualaca autora Miće Popovića, koja je sada u Muzeju savremene umetnosti. “Atlas grupa” je bila donator izgradnje Hrama Svetog Save, za šta je Knežević dobio veliku povelju od patrijarha Pavla. Zatim je finansirala izgradnju spomenika patrijarhu Pavlu na Tašmajdanu. Kao bivši sportista, ulagao je dosta u sport. Početkom devedesetih godina finansirao je Vaterpolo klub Crvena zvezda JUPEX (tako se zvala Kneževićeva prva firma) koji je postao šampion Jugoslavije, bio je direktor olimpijskog tima u Atlanti 1996. Više godina je bio uz Košarkaški klub Atlas, ranije KK Beopetrol…
Kroz rad “Atlas fondacije” u Crnoj Gori, punih 16 godina stipendijama su nagrađivani najbolji studenti crnogorskih fakulteta. Među više od 220 stipendista, ima ministara, bivših i sadašnjih, vodećih ljudi bankarskog sistema, dekana fakulteta, profesora sa doktorskim titulama i zapaženih stručnjaka u različitim oblastima. Tako uspešan čovek i filantrop, dr Duško Knežević, već skoro četiri godine je u ezilu, u Londonu. Tamo se sklonio posle političkog progona iz Crne Gore i otvorenog sukoba sa crnogorskim predsednikom Milom Đukanovićem.
Razgovaramo za magazin THE GLOBE sa dr Duškom Kneževićem, predsednikom Atlas grupe.
Zbog čega ste odlučili da javno iznesete optužbe, činjenice i dokaze protiv predsednika Crne Gore Mila Đukanovića?
- Moj politički progon počeo je posle hapšenja vozača “Atlas grupe” u jesen 2017. godine, zbog navodnog pranja novca (kasnije su oslobođeni od odgovornosti), pošto sam odbio “ponudu” specijalnog tužioca Milivoja Katnića da svedočim da je taj novac bio namenjen Demokratskom frontu za “državni udar”. Svestan da mi se sprema politički odstrel i paklen plan kriminalizovane vlasti da mi preko svojih poslušnika napakuju optužnice zbog više izmišljenih krivičnih dela, rešio sam da se sklonim.
Javno sam ukazao da su predsednik Crne Gore Milo Đukanović, i njegov brat Aco, sa kriminalizovanim strukturama, naručioci mog progona. Posle nekih nesuglasica, Đukanović je odlučio da pokrene svoju hobotnicu i preko specijalnog tužioca, Privrednog suda i Centralne banke uništi Atlas grupu, mene proglase kriminalcem i uhapse, kako bi se domogli imovine koju sam stvarao 30 godina. Brutalnim upadom u Atlas banku i IBM banku i urušavanjem stabilnog bankarskog sistema stvaranog decenijama, blokadom poslovanja kompanija Atlas grupe, stopiranjem višemilionskog projekta Meljine, otimanjem imovine od strane kriminalizovanog vrha crnogorske vlasti i korumpiranog tužilaštva, pokretanjem nemilosrdne kampanje protiv mene besramno me optužujući za neka nepostojeća djela, sve s jasnom namerom da se uruše poslovni kredibilitet i finansijska stabilnost Atlas grupe i kompanija koje posluju u okviru nje, naneta nam je ogromna šteta. To što je bez posla ostalo 1.000 zaposlenih u Atlas grupi koji su pošteno zarađivali hleb u najprosperitetnijoj kompaniji u Crnoj Gori nije bilo stalo Milu Đukanoviću, zaslepljenom željom za osvetom zbog moje odluke da se oduprem njegovom besprizornom političkom progonu.
Upoznao sam javnost o koruptivnim aferama predsednika Crne Gore. Iznošenjem brojnih afera političara koji je vodio državu kao svoj lični feud, od afere „Koverta” gde se jasno vidi reketiranje od strane Đukanovića i njegovog DPS-a, do „Prvog miliona“, „Kastodi računa“, do „Ničije kuće“, izazvao sam politički zemljotres u Crnoj Gori. To je pomoglo opoziciji pred parlamentarne izbore 30. avgusta 2020. godine da konačno sruše korumpirani režim Mila Đukanovića.
Činjenica je da ste otkrivanjem afere “Koverta” i snimkom kako bivši gradonačelnik Podgorice Migo Stijepović uzima reket od Vas za DPS pred izbore, izazvali tektonske promene u Crnoj Gori. Ipak, zar nije nelogično da ste prvooptuženi za pranje novca, zajedno sa Stijepovićem?
- Takvu kvalifikaciju da je u pitanju pranje novca formulisao je specijalni tužilac Milivoje Katnić, u želji da zaštiti svog šefa klana Mila Đukanovića i njegovog savetnika Miga Stijepovića. Crnogorska javnost se gledajući snimak uverila da se radi o klasičnom političkom reketu i visokoj korupciji. Vidim da brojni akteri političke scene sada priznaju da je afera “Koverta” u velikoj meri doprinela promenama u Crnoj Gori. Evropska komisija, Stejt department, Forin ofis i Fridom haus u svojim izveštajima su konstatovali kako sam aferu “Kovertu” javno objavio i podsećaju Crnu Goru na obavezu da konačno sudski reši tu aferu. Nije mi jasno da novo tužilaštvo ne promeni kvalifikaciju tog dela u političku korupciju i reket prema meni i Atlas grupi.
Zašto ste se za svoj odlazak opredelili baš za Veliku Britaniju?
- Osim crnogorskog, imam kiparski i britanski pasoš. Odlučio sam se za Veliku Britaniju zbog procene da mi je ovde najbezbednije. Pod budnim okom sam Skotland jarda od proleća 2019, nakon što je neko iz Đukanovićevog mafijaškoj okruženja pokušao da napadne mene i moju porodicu, počevši od praćenja pa do pokušaja upada u stan.
Imate britansko državljanstvo, Velika Britanija Vam je na neki način pružila dom. Kako se osećate u Londonu, u egzilu, već pune četiri godine?
- Nije bilo lako u početku navići se na neki sasvim drugačiji način života, bez putovanja i brojnih susreta širom sveta sa poslovnim partnerima i svetskim liderima. Uz veliku podršku moje porodice, koja je sada češće na okupu nego u vremenima kada sam imao intezivnu poslovnu aktivnost, lakše sam podneo prve dane u egzilu u Londonu.
Crna Gora nije mogla da Vam oprosti što ste udarili na vladara sa najdužim stažom u Evropi, pa su Vam “složili” brojne optužnice i preko Interpola za Vama poslali tri poternice. Koliko vidimo, nije im prošla ta osveta?
- Pravo lice tadašnje vlasti u Crnoj Gori, na čiju nepravednost i korumpiranost ni svet više nije mogao da ćuti, razotkrio je i Interpol. U avgustu 2020. godine Interpol je ukinuo sve tri crvene poternice raspisane na zahtev Crne Gore protiv mene, sa jasnim obrazloženjem da te optužbe imaju “pretežno političku dimenziju”. U odluci Komisije za kontrolu međunarodnih poternica navodi se da postoji “preovlađujuća politička dimenzija slučaja i da bi Interpol samim tim mogao da posluži kao sredstvo za politički motivisane aktivnosti, čime bi se negirala njegova neutralnost”.
Poruka je bila uperena protiv korumpirane vlasti u Crnoj Gori, predvođene predsednikom države. Milo Đukanović je držao pod kontrolom tužilaštvo i pravosuđe, što je crnogorskoj javnosti bilo jasno kad je organizovao harangu protiv mene. Sreća je za Crnu Goru da je došlo do promena u tužilaštu, večiti vlastodržac izgubio je mnoge poluge vlasti, što potvrđuju nedavna hapšenja - Vesne Medenice, predsednice Vrhovnog suda u više mandata, i Blaža Jovanića, predsednika Privrednog suda i vođe stečajne mafije.
Imali ste suđenja u Londonu povodom zahteva Crne Gore za izručenjem. Kakav epilog očekujete?
- Tri godine nakon podnošenja zahteva Velikoj Britaniji za moje izručenje, a na inicijativu specijalnog državnog tužioca Milivoja Katnića i bivšeg ministra pravde Zorana Pažina, održano je ročište pred sudom u Londonu (Westminster Magistrates’ Court). Brojni advokati i baristeri su iznosili dokaze koji govore u prilog tvrdnji da u slučaju izručenja, neću imati pravo na pravično suđenje, kao i da će moja lična bezbednost biti ugrožena, zbog političkog odstrela Mila Đukanovića i tadašnjeg režima koji još uvek ima veliki uticaj na tužilaštvo i celokupno pravosuđe, kao i na podzemlje u Crnoj Gori. Tako je, recimo, srpski advokat Radovan Grbović rekao pred sudom da je “Knežević, koji poseduje desetine kompanija u Crnoj Gori i poznati poslovni čovek u Crnoj Gori i regionu, postao meta politički motivisanog krivičnog gonjenja nakon sukoba sa predsednikom države Milom Đukanovićem”. Crnogorski pravosudni sistem je sklon “političkom uticaju“, svedočio je Grbović putem video-linka.
Političar Nebojša Medojević je svedočeći putem video-linka izjavio da je “Đukanović u državnom organizmu etablirao i razvio jednu od najopasnijih i najmoćnijih kriminalnih organizacija u Evropi i da ta hobotnica kontrološe sve segmente državne vlasti, koji se sistematski zloupotrebljavaju u obračunima sa političkim oponentima, poslovnim konkurentima i mafijaškim likvidacijama. Kao neko ko je objavio dokaze o mafijaškom karakteru režima, Knežević ne samo da neće imati fer suđenje, nego mu je i život ugrožen.”
Moj pravni tim je uveren da će u ovom slučaju, pored svedočenja neposrednih aktera političkog i društvenog života u Crnoj Gori, veoma pažljivo biti razmotreni nalazi Interpola, jer iste informacije koje su dostavljene Interpolu će biti osnov odbrane u postupku koji se vodi po zahtevu za izručenje Crne Gore. Sudovi Velike Britanije su poznati po pravičnosti i vladavini prava, pa se nadam da će doći do istog mišljenja kao Interpol, jer se, u stvari, ovde radi o vladavini prava. Moj tim advokata očekuje prvostepenu presudu u prvom kvartalu 2023. godine.
Mediji u Crnoj Gori bliski Đukanovićevom režimu su Vas, blago je reći, razapinjali. Ipak, Vaša A1 Televizija je opstajala do pre godinu dana?
- Činjenica je da su neki crnogorski mediji potpuno u službi Mila Đukanovića, večitog lidera nekad moćne partije koju je svojom pogubnom politikom oterao u opoziciju na svim izborima od avgusta 2020. godine. Gubitnički DPS krije se iza portala formiranih od tajnih službi, preko kojih se podižu tenzije u društvu i raspiruju podele, koje su na granici sukoba. Takvi mediji su me “hapsili”, proglašavali za kriminalca, stalno podsjećajući da sam “odbegli biznismen”. Takve kvalifikacije od sluga Mila Đukanovića nisu me previše tangirale. Za razliku od njih, mi smo na A1 televiziji imali sasvim drugačiji pristup, pomirljiv, sa težnjom da se čuju “obe strane”. Ni to nije bilo po meri ostrašćenima koji su se upinjali da ugase televiziju kojoj se veruje, što im nije uspelo do kraja. Nova televizija na medijskoj sceni Crne Gore, Adria TV, preuzela je prava i opremu A1 TV.
Uvek ste bili naklonjeni medijima. Da li u budućnosti planirate da opet pokrenete neki od medija?
- Istina je da medijima pridajem veliki značaj u funkcionisanju društva i formiranju javnog mnjenja. Zato je u Atlas grupi, TV Atlas imala posebno mesto, kasnije A1 TV. Atlas grupa sada podržava novu A PLUS medija grupu, koja u svom sastavu ima televiziju, portal i radio. To podrazumeva da budu objektivni I nezavisni, kao i da budu crnogorski mediji.
Šta je, posle brutalnog napada na Vas, ostalo od jedne velike kompanije ,,Atlas grupe”, na čijem ste čelu, koja je bila jedna od najvećih kompanija u Crnoj Gori a i šire?
- Sva imovina u Crnoj Gori nam je blokirana i ne možemo da raspolažemo njome. Čak su blokirali i moje porodično nasledstvo koje datira unazad više generacija. Obe banke su mimo zakona oterane u stečaj i uglavnom je razgrabljen novac koji je ostao na računima, a iz one velike kompanije funkcionišu samo Montenegro berza, Univerzitet Mediteran i Hotel Princess u Baru. Sve ostalo nije u funkciji, načinjena nam je ogromna šteta, zbog čega smo i pokrenuli međunarodnu arbitražu za nadoknadu štete.
Objasnite nam model poslovanja u izganstvu. Očito nije bilo lako sve ove godine izdržati, ta suđenja u Londonu, opstati poslovno, sačuvati porodicu. Kako ste uspeli da ostanete uspešni?
- Ponoviću, u početku nije bilo lako, jer sam bio fizički ugrožen i nisam smeo da se krećem po Londonu. Važno mi je bilo da se deca školuju i počnu da rade, i u tome sam uspeo. Koristeći i sopstveno iskustvo, pomogao sam im da trasiraju put do svojih životnih opredeljenja.
Kad je biznis u pitanju, uglavnom sam se bavio Fintekom i projektom koji sam započeo u Crnoj Gori u e-komercu, a svakodnevno radim na restruktuiranju Grupe čije je vlasništvo van Crne Gore, sređivanje kredita i obaveza koje Grupa ima (NPL).
Koliko uspevate da vodite kompanije širom sveta, jer ipak globalna ekonomska kriza nikoga nije zaobišla. Kako ste se suočili i izborili sa ekonomskom krizom izavanom ratom u Ukrajini?
- Tokom pandemije korone i lokdauna stvarno je bilo neprijatno u Londonu. To vreme sam iskoristio za dodatno usavršavanje. Završio sam online kurs iz liderstva u 21. veku na Wharton poslovnoj školi na na Univerzitetu u Pensilvaniji (Wharton Business School University of Pennsylvania).
Ekonomske kriza je svakoga pogodila. Posebno se ta kriza oseća ovde u Britaniji. Cene energenata su drastično skočile, inflacija je dvocifrena. Posle Bregzita i kad je počeo rat u Ukrajini mnogo ljudi je napustilo zemlju, što za posledicu ima i manjak radne snage, posebno u industriji. Nama je bilo najvažnije da sačuvamo imovinu Atlas grupe koliko je moguće, jer se radi o imovini velike vrednosti.
Ostvarili ste se kao privrednik, biznismen. Postoje li još neki poslovni ciljevi koje tek nameravate da realizujete?
- Namera mi je da još više postignem u oblasti obrazovanja. Predsednik sam Univerziteta Mediteran u Podgorici, želim da ga podignem na još veći nivo, posebno u tehnološkom smislu i uvođenjem Distance learning koncepta i na engleskom jeziku, kako bi Univerzitet Mediteran obrazovao ljude i van granica Crne Gore. Takođe mi je želja da “Atlas fondaciji” vratim staru slavu i da nastavimo da stipendiramo najbolje studente u generacijama.
Šta je bila ideja, taj iskorak u politiku, i hrabrost s druge strane, da javno se obraćate svim krucijalnim insitucijama Crne Gore?
- Moram da napomenem da su me pogrešno procenili oni koji su vladali Crnom Gorom. Nisu računali na moje nepristajanje da, bez borbe, postanem lak plen „prve familije”, koja je, instrumentalizujući pravosuđe, poželela da se domogne svega što je Atlas grupa stvorila. Ništa meni, kao njima, nije palo s neba, nego je rezultat mog napornog rada i znanja iz oblasti finansija, bankarstva i međunarodne trgovine, koje sam sticao od fakulteta do danas. Možda su pomislili da ću lako pustiti da mi preotmu poslovni sistem i imovinu. Prevarili su se i neka se suočavaju sa svim posledicama.
Zato sam jako ponosan na moju političku borbu protiv kriminala i korupcije u Crnoj Gori, koja je dobila potvrdu u zvaničnim izveštajima Stejt departmenta, Forin ofisa, Fridom hausa i posebno Evropske komisije. To znači da su moj rad i borba protiv mafijaške hobotnice dobili najvišu međunarodnu potvrdu.
Da li planirate da se bavite politikom, ili samo biznisom?
- Bilo je planova da se bavim politikom, posebno što sam imao obećanje da će mi, posle odbijanja Interpola da prihvati optužnice Crne Gore, 42. Vlada Zdravka Đukanovića ukinuti nacionalnu poternicu, da mogu da dođem u Crnu Goru. Ukoliko bi se dogovorio sa političkim liderima sadašnje vladajuće većine, da budem protivnik Milu Đukanoviću na predsedničkim izborima na proleće, ukoliko se on uopšte kandiduje, onda bih to prihvatio. Ovako, više razmišljam o biznisu.
Tokom protesta uoči parlamentarnih izbora najavljivali ste političke ambicije. Ukoliko biste se kandidovali na nekim od predsedničkih izbora, šta bi obećali crnogorskom narodu?
- Obećao bi im potpuno čišćenje zvaničnih institucija od mafijaškog uticaja. Država Crna Gora je već duže vreme u raljama raznih grupa povezanih sa sivom ekonomijom i kriminalnim organizacijama i klanovima.
Pokrenuli ste međunarodnu arbitražu i tužili ste Crnu Goru za 500 miliona eura obeštećenja. Dokle je stigao taj arbitražni proces?
- Kršeći sopstvene zakone i direktno se mešajući u rad „nezavisnih“ pravosudnih i regulatornih organa, korumpirana vlast, predvođena predsednikom države, načinila je ogromnu materijalnu i nematerijalnu štetu meni i Atlas grupi. Pošto smo pokrenuli međunarodnu arbitražu gde tražimo odštetu 500 miliona evra, nepravedno je da građani Crne Gore plate cehove halapljive političke klike i šefa kriminalne grupe Mila Đukanovića.
Mi smo više puta pokušavali da nađemo kompromisno rešenje sa ranijom Vladom Crne Gore, ali nije stizao nikakav odgovor, pa smo bili prinuđeni da pokrenemo arbitražni postupak kako bi zaštitili svoje interese i povratili nezakonito oduzetu imovinu. Tako smo decembra 2020. godine poslali zahtev za arbitražu, čime smo ja, Atlas Capital Holding Limited i Meljine Complex Limited pokrenuli arbitražni postupak protiv države Crne Gore radi naknade štete.
Advokatska kancelarija angažovana da zastupa kompanije iz Atlas grupe i mene u arbitražnom postupku je Vilmer Hejl (Wilmer Cutler Pickering Hale and Dorr LLP), vodeća međunarodna advokatska kancelarija sa 1.000 eminentnih advokata u 13 kancelarija u Sjedinjenim Američkim Državama, Evropi i Aziji. Na čelu našeg pravnog tima je Gari Born (Gary Born), koga smatraju za najvećeg svetskog autoriteta za međunarodnu arbitražu i sudske sporove.
Arbitražni postupak je dosta odmakao, iako je to izuzetno kompleksan posao. Vlada Crne Gore je izabrala svog arbitra u ovom postupku, njihov izbor je pravnik i stručnjak za arbitražno pravo Bernardo Sepulvedo Amor, koji je predsedavajući arbitar pri Stalnom arbitražnom sudu, a bio je ambasador Meksika u SAD i UK krajem osamdesetih godina. Arbitar Atlas grupe je prof. dr Guido Santiago Tawil iz Argentine.
Očekujete li pozitivan ishod ovog arbitražnog postupka i na čemu temeljite Vaše ubeđenje?
- Na osnovu bilateralnog sporazuma koji je zajednička država Srbija i Crna Gora potpisala sa Kiprom 2005. godine, a budući da su Atlas Capital Holding Limited i Meljine Complex Limited kiparske kompanije, podneli smo tužbu protiv Crne Gore pred međunarodnom Vašingtonskom konvencijom za zaštitu stranih investicija, za naknadu celokupne učinjene štete. Crna Gora je u obavezi da štiti strane investicije prema međunarodno preuzetim obavezama, a ponašanje državnih organa jasno ukazuje na ozbiljne propuste i protivpravno delovanje prema Atlas grupi.
Kako ocenjujete učinak novih vlada od promena 30. avgusta 2020. godine?
- Da budem iskren, mnogo više sam očekivao od Vlade Zdravka Krivokapića, koji se očigledno nije snašao na premijerskoj funkciji. Okružile su ga kriminalne grupe, a on i njegova familija dozvolili su da budu produžena ruka Mila Đukanovića. A kad je reč o članovima manjinske Vlade koju predvodi Dritan Abazović, smatram da nisu imali vremena da pokažu šta mogu, sada su u tehničkom mandatu. Crna Gora je u dubokoj političkoj krizi i nema nagoveštaja kada će biti formirana stabilna vlada.
Šta Vam je najviše nedostajalo sa ovih prostora, iz zavičajne Crne Gore, i iz Srbije gde ste razvili biznis i veoma uspešno ste poslovali na ovim prostorima trideset godina, i kako ste lečili nostalgiju?
- Iskreno, najviše su mi nedostajali ljudi sa naših prostora, jer ljudi su najveći kapital. Mnogo puta mi nedostaju morsko sunce i šetnje uz obalu, isto kao što mi nedostaju beogradske sedeljke sa prijateljima.
Kada planirate povratak u Crnu Goru, gde morate da rešavate egzistencijalna prava na istinu i pravdu, a i predsednik ste Univerziteta “Mediteran”, kada ćete u Srbiju, s obzirom da u Beogradu posedujete nekoliko firmi i bili ste jedan od osnivača Bankarske akademije?
- Verovao sam da će posle promene vlasti u Crnoj Gori brže ići moj povratak. Bilo je najava da se pokrene parlamentarna istraga povodom mojih tvrdnji da sam reketiran od strane Mila Đukanovića i za otkrivanje svih njegovih afera, nudeći da dobijem status svedoka saradnika, ili garancije da se branim sa slobode za sve lažne optužbe koje mi je napakovao bivši specijalni tužilac uz nalog bivšeg režima. Nije taj predlog o parlamentarnoj istrazi dobio podršku parlamentarne većine. Svejedno, čekam rasplet i da krenu sudski procesi, ako uopšte ima osnova za tako nešto. Tek kada se Crna Gora oslobodi sudstva na koje Đukanović još ima uticaj, spreman sam da dođem i da se u nezavisnom sudskom postupku utvrdi istina o svemu za šta me njegova klika neljudski i lažno optuživala. I, naravno, da mi se garantuje bezbednost. Moj dolazak u Srbiju takođe sprečava nacionalna poternica koju Crna Gora nije povukla ni posle odluke Interpola.
Poslovni uspesi i biznis u više zemalja, akademska angažovanja, omogućili su Vam poznanstva sa mnogim važnim ličnostima iz celog sveta, što pokazujete na Instagram profilu. Ko se od poznatih nalazi među Vašim prijateljima i poznanicima?
- Kroz moj međunarodni biznis i delovanje, posebno kroz “Klinton globalnu inicijativu”, upoznao sam mnoge značajne ljude iz oblasti politike, biznisa, javnog života. Pored bivšeg američkog predsednika Bila Klintona, koga sam doveo u Crnu Goru 2011. godine, upoznao sam Karlosa Slima, uspešnog meksičkog biznisnimena i jednog od najbogatijih ljudi sveta, Majkla Rubens Blumberga, američkog poslovnog magnata, Džeka Ma, jednog od najvećih kineskih preduzetnika i vlasnika “Alibabe”, pa prethodnog američkog predsednika Donalda Trampa, mnoge predsednike i premijere iz Evrope i sa Balkana. Bio sam, kao član Upravnog odbora Samita 100, redovan učesnik najvećeg skupa poslovnih lidera Jugoistočne Evrope.
Veliki sam prijatelj s kraljevskom familijom iz Abu Dabija. Šeik Bin Zajed al Nahijan je bio naš partner u izgradnji Atlas kapital centra u Podgorici, koji predstavlja jednu od najvećih investicija u Crnoj Gori i plod je saradnje Atlas grupe kao domaćeg investitora i Capital Investmenta iz Abu Dabija. Doveo sam azebejdžanske investitore koji su značajno investirali u Crnu Goru.
Da li se plašite lažnih prijatelja, jer Vas je prijatelj Đukanović izdao?
- Nisam uplašen ni od koga, samo su me razočarali “prijatelji” koji su mi okrenuli leđa i stali uz Mila Đukanovića. Izgubili su pravo na moje prijateljstvo.
Danas, iz ove perspektive, da li biste isto uradili tokom karijere, ili bi ipak nešto promenili, sa osvrtom na današnju situaciju?
- Da ne budem lažno skroman, vrlo sam zadovoljan svojom karijerom i poslovnim uspesima koje sam postigao. To je vremenska epoha koja je počela sa ratom, sankcijama i turbulentnom tranzicijom. Jedino ne mogu sebi da oprostim što sam toliko investirao u Crnu Goru. Crna Gora nije imala razumevanja za moja ulaganja, a bogatstvo koje sam stvorio mnogima je zasmetalo. Pametan čovek se uči na sopstvenim greškama. Danas, iz ove perspektive, posebno kroz politički linč koji sam doživeo, drugačije bih uradio. Da mi nije bilo kompanija u inostranstvu i poslovne infrastrukture, uopšte ne bih mogao da preživim ovaj veliki udar!
