Jedan od najbitnijih projekata koji je pokrenut u protekle dve godine jeste Mini Šengen. Zbog čega je on važan i šta time konkretnodobijamo?
Mini Šengen, inicijativa za ubrzanje izgradnje zajedničkog zapadnobalkanskog tržišta – zone slobodnog kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala, način je da mi sami, unutar regiona ubrzamo naše integracije i ojačamo saradnju, otklonimo prepreke sa kojima se privrednici suočavaju, da našim privredama obezbedimo uslove da posluju lakše i budu konkurentnije. Inicijativu su pokrenule Srbija, Albanija i Severna Makedonija, po Vašingtonskom sporazumu nam se pridružila i Priština, a verujem da će ceo region uskoro biti deo projekta koji je u interesu svih šest ekonomija. Ma kako ga nazvali Mini Šengen, Četiri slobode, New Deal za region… to je ono na čemu je proteklih godina insistirala poslovna zajednica regiona i na čemu posvećeno radi Komorski investicioni forum kao zajednička regionalna komora Zapadnog Balkana.
Uspostavljanje zajedničkog, regionalnog tržišta bez barijera i jedinstvene investicione destinacije na Zapadnom Balkanu smanjiće troškove i poslovanje učiniti efikasnijim, omogućiti da roba sa jednim papirom putuje kroz svih šest ekonomija, da kamioni ne čekaju satima na graničnim prelazima, da radnike i stručnjake razmenjujemo bez radnih dozvola, da turisti, kada uđu u jednu zemlju, mogu da posete i druge u regionu… Da u svim oblastima bitnim za privređivanje usaglasimo propise i praksu – međusobno i sa EU standardima – da radimo po istim pravilima. Tako bi kompanije celog Zapadnog Balkana izašle iz svojih uskih, nacionalnih okvira, na veće, regionalno tržište sa gotovo 20 miliona potrošača, dobile širi prostor za više međusobne trgovine i ulaganja, što bi im omogućilo da budu produktivnije, konkurentnije, više proizvode, izvoze, same više investiraju i privuku više stranih investicija.
Koliko je vremena potrebno da zaživi jedinstveno regionalno tržište i kada je moguće očekivati prve benefite?
Regionalna saradnja kroz uklanjanje prepreka sa kojima se privrednici sada svakodnevno suočavaju i ubrzanje izgradnje zajedničkog tržišta sada su nam potrebni više nego ikada. I kao odgovor na otežano poslovanje tokom pandemije i kao najbolji put da se privredi regiona u celini i kompanijama pojedinačno obezbede uslovi za oporavak i rast i razvoj u narednom periodu. Zbog toga je važno da se novi akcioni plan za zajedničko regionalno tržište, koji je jesenas usvojen u Sofiji, na Samitu Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa, i koji je zvanično počeo da se primenjuje 1. januara, što doslednije sprovodi i da privrednici što pre počnu da uživaju konkretne koristi – da prve rezultate i prve efekte beležimo već ove godine.
Tokom pandemije, u praksi smo dokazali da je to moguće. Uspostavili smo zelene koridore na Zapadnom Balkanu, koji su omogućili da roba čiji je transport prioritetan – voće, povrće i meso – kroz region putuje brže nego ikada. Uz dalje ubrzanje i unapređenje međusobne trgovine u regionu, važno je i da se Zapadni Balkan što pre zelenim trakama poveže sa Evropskom unijom, da se one uspostave i na graničnim prelazima sa susednim zemljama članicama Unije, kako bi se obostrano ubrzao promet robe, a kompanijama sa Balkana omogućio lakši izvoz i nabavka sirovina. Važno je da je tu inicijativu privrede prihvatila i Evropska komisija te da je ušla i u plan za zajedničko tržište.
Dogovori i sporazumi postignuti u okviru inicijative Mini Šengen dodatno će olakšati poslovanje, ubrzati naše integracije i ojačati saradnju. Primera radi, na integrisanom graničnom prelazu sa Makedonijom više nema zadržavanja, a Srbija i Albanija su postigle sporazum o slobodnom kretanju građana sa ličnim kartama. Radi se na primeni odluke koja omogućava firmama registrovanim kao ovlašćeni ekonomski operateri u svojoj zemlji da uživaju povlastice u drugim ekonomijama regiona, kao i na uspostavljanju jedinstvenog tržišta rada – jedinstvenog sistema evidentiranja, koji će pratiti i odgovarajuće zakonske izmene.
Na koji način, zajednička Komora šest privreda regiona, čiji ste Vi predsednik, doprinosi izgradnji zajedničkog tržišta, unapređenju klime za privređivanje i investiranje i međusobnog poslovanja uregionu?
Poslovna zajednica Zapadnog Balkana aktivno je učestvovala u kreiranju plana za zajedničko tržište, i posvećeno će pratiti njegovo sprovođenje u saradnji sa vladama regiona, ali i sa Evropskom unijom, koja koordinira ovim procesom.
Poslovni savet zajedničke privredne komore regiona, koji čine vlasnici i menadžeri 16 velikih poslovnih sistema iz svih šest zapadnobalkanskih ekonomija i gotovo svih proizvodnih i uslužnih sektora, na osnovu iskustva iz svakodnevnog rada i detaljnih analiza, vladama regiona i briselskim institucijama davaće predloge i sugestije konkretnih mera kako bi se ubrzalo otklanjanje barijera, smanjili troškovi i olakšalo međusobno poslovanje i poslovanje i sa Evropskom unijom.
Da bi se obezbedio slobodan, brži protok ljudi, robe, usluga i kapitala u regionu, osim unapređenja infrastrukture na graničnim prelazima i usaglašavanja radnih vremena graničnih službi, prema mišljenju članova Poslovnog saveta, veoma je važno da vlade što pre standardizuju i obezbede međusobno priznavanje sertifikata i druge trgovinske dokumentacije koja prati robu, i uz ubrzanje carinskih procedura obezbede brži protok robe i carinjenje bez papira. Važno je i da se regionalno reši pitanje fiskalizacije, da se potpiše najavljeni sporazum o ukidanju radnih dozvola, usaglase licence, softveri, olakšaju međukompanijski transferi, smanje unutarregionalna plaćanja…
Da li radite na još nekoj inicijativi koja bi mogla da unapredi privredu?
Paralelno sa zalaganjem za jačanje regionalne saradnje kroz izgradnju zajedničkog tržišta i ubrzanje evropskih integracija regiona kroz inkluzivno proširenje, radimo na međusobnom povezivanju naših kompanija u lance vrednosti, podstičemo stvaranje regionalnih igrača koji će biti konkurentni i na međunarodnom tržištu i pružamo podršku privredi da ojača svoje kapacitete i prebrodi teškoće u svakodnevnom poslovanju sa kojima se suočila zbog pandemije.
Analizirali smo uticaj virusa korona na najugroženije sektore poput turizma i putničkog saobraćaja, uz preporuke vladama za podršku kako bi se ublažili gubici i omogućio brži oporavak u postkovid periodu. Takođe smo uradili i studiju o barijerama elektronskoj trgovini na Zapadnom Balkanu sa konkretnim predlozima za njihovo otklanjanje. Sproveli smo i istraživanje o stavovima nemačkih kompanija, kao najvećih investitora u regionu, koji su dragoceni za unapređenje investicione klime i dalji priliv stranih ulaganja.
Uz podršku naših evropskih partnera, nastavili smo realizaciju projekata za podizanje konkurentnosti privatnog sektora kroz aktivnosti koje je moguće sprovesti u ovim okolnostima, poput unapređenja regionalne investicione platforme i organizacije onlajn edukacija, okruglih stolova na aktuelne teme za poslovanje u kovid vremenu i događaja čiji je cilj povezivanje kompanija međusobno i sa partnerima iz sveta… Pokrenuli smo bilten „Signal” o izmenama zakonske regulative u EU od značaja za poslovanje zapadnobalkanskih kompanija na evropskom tržištu. Radimo i na uspostavljanju regionalnog centra za ekonomske analize, važnog za utemeljeno kreiranje predloga vladama za pomoć privredi i komorskih usluga za podršku kompanijama, ali i za promociju izvoznih i investicionih potencijala regiona. Razvijamo e-platformu za digitalizaciju potpisa na sertifikatima o poreklu robe i drugim izvoznim dokumentima. Predstoji nam realizacija projekta za podršku komorama i privredi u procesu uvođenju dualnog obrazovanja i digitalne transformacije privrede.
Koliko je članstvo u EU i drugim organizacijama važno za ovaj deo Balkana?
Iako formalno nismo deo Evropske unije, mi smo deo evropskog ekonomskog sistema mnogo više nego neke članice EU. Evropska unija je najznačajniji spoljnotrgovinski partner i Srbiji i drugim zapadnobalkanskim ekonomijama. Zapadni Balkan gotovo tri četvrtine svoje spoljnotrgovinske razmene ostvaruje sa EU, najveći deo investicija u region stigao je upravo iz Evrope i evropske banke čine okosnicu naših bankarskih sistema. Oko 20 miliona kompanija, okupljenih u komorama, članicama Evrokomore, kao najveće evropske biznis-asocijacije, poslovnu zajednicu Zapadnog Balkana već vide kao deo evropske privrede i žele da ekonomije Zapadnog Balkana što pre i formalno postanu deo EU. To su više puta potvrdile i u zvaničnim dokumentima briselskim institucijama, uz poziv za ubrzanje i jaču podršku evropskim integracijama regiona.
Koliko je važno da vlade i nadležne institucije na Zapadnom Balkanu otklone barijere za međusobno poslovanje i povezivanje kompanija unutar regiona i da što pre počne da funkcioniše zajedničko regionalno tržište, podjednako nam je bitno da privreda regiona sa što manje prepreka posluje sa Evropskom unijom. Da se kroz mere kao što je uspostavljanje zelenih koridora omogući brži protok robe preko glavnih graničnih prelaza sa zemljama članicama, ali da se kroz inkluzivno proširenje obezbedi, i pre punopravnog članstva, potpuno otvaranje jedinstvenog evropskog tržišta za kompanije i proizvode sa Zapadnog Balkana, uz isti tretman kao i za kompanije iz EU, u oblastima u kojima ispunimo evropske standarde, harmonizujemo pravila i uspostavimo održive institucije.
Privredna komora Srbije je pokrenula i projekte kroz koje se promovišu proizvodi domaćeg porekla. Da li u planu imate još neke koji će pomoći domaću privredu?
Akcijom „Stvarano u Srbiji” i kolektivnim žigom „Čuvarkuća” stali smo iza domaće privrede i skrećemo pažnju kupcima na najkvalitetnije i najzdravije proizvode od domaćih materijala, domaćeg rada i pameti. Kompanije, domaće i strane, koje posluju u Srbiji, proizvođači i trgovci, prepoznale su vrednost te podrške. U protekla četiri meseca kolektivni žig „Čuvarkuća” ponelo je više od 450 artikala, ne samo prehrambene već i metalske, hemijske, tekstilne industrije kao i industrije građevinskog materijala, farmacije... Privreda već uživa koristi koje donosi „Čuvarkuća” kroz povećanu kupovinu proizvoda sa žigom. To proizvođačima i trgovcima donosi veće prihode, veće mogućnosti za nove investicije i razvoj, državi veći priliv u budžet, a kupcima sigurnost da kupuju proizvode čiji je kvalitet dodatno proveren i potvrđen u našoj akciji.
U sadašnjim okolnostima, zbog pandemije ograničenog kretanja i smanjenje tražnje i na domaćem i inostranom tržištu, sve važniji postaju i naši dosadašnji prioriteti – dalji razvoj komorskih onlajn servisa za kompanije članice, podrška internacionalizaciji i digitalnoj transformaciji privrede. U vreme otkazanih ili odloženih sajmova, i drugih poslovnih događaja, samostalno i u saradnji sa partnerima iz zemlje i inostranstva, maksimalno koristimo digitalne kanale za onlajn susrete i povezivanje naših privrednika sa kupcima i potencijalnim investitorima iz regiona i sveta. Pomažemo kompanijama i da što bolje iskoriste mogućnosti elektronskog poslovanja i online prodaje.
Verujemo da ćemo, sa poboljšanjem epidemiološke situacije, u ovoj godini, moći da realizujemo i klasične poslovne susrete naših kompanija sa kompanijama iz celog sveta, od Amerike, preko Evrope, do Kine, da naši privrednici sa potencijalnim partnerima i direktno komuniciraju i da se, osim na sajmovima prehrane u Moskvi i Dubaiju, koji nisu otkazani, predstave uživo na što više od 20 sajamskih manifestacija na kojima smo ranije planirali ovogodišnje organizovane nastupe srpske privrede.
Izjavili ste nedavno da je Srbija među pet najboljih zemalja u svetu za blokčejn eksperte. Kako ta nova tehnologija može da poboljša poslovanje jedne zemlje?
Srbija je, po broju blokčejn divelopera, prema prošlogodišnjem istraživanju Startup Genome, među vodećim zemljama – peta u svetu, a blokčejn, posle gejming industrije, postaje najbrže rastući i najznačajniji deo srpskog IT-a kao sve važnijeg segmenta naše ekonomije, jedne od četiri vodeće industrije i snažnog oslonca i domaćim i stranim kompanijama koje ovde posluju. To je utoliko važnije jer se blokčejn u svetu uveliko „seli” iz svog rodnog mesta – sfere finansija i kriptovaluta – u druge segmente poslovanja i pruža neslućene mogućnosti primene blokčejn tehnologija u transformaciji i modernizaciji tradicionalne privrede – od poljoprivrede i energetike, preko prerađivačke industrije, do sektora usluga, ali i svih segmenata društvenog života – od javne administracije do zdravstva...
Primera radi, blokčejn tehnologija omogućava efikasnije praćenje kretanja robe od proizvođača preko distributera do kupca, što renomirane svetske trgovine uveliko koriste da bi povećale pouzdanost lanca snabdevanja i osigurale kvalitet nabavki. Nova tehnologija pruža mogućnost i realizacije tzv. pametnih ugovora koji, jednom usaglašeni, mogu sami da izvršavaju svoje klauzule, bez potrebe za posredovanjem. U finansijskom sektoru blokčejn tehnologija koristi se, recimo, za unapređenje servisa u međubankarskim transakcijama. Javne administracije, na blokčejn platformama, organizuju čuvanje i razmenu državnih zapisa, na primer podataka iz matičnih i zemljišnih knjiga ili zdravstvene dokumentacije, tako da su jednom upisani podaci na raspolaganju svim institucijama, ali i građanima. Kod elektronskog glasanja, svaki glas se beleži i prebrojavanje i nadzor su javno dostupni.
Pre pandemije korona virusa, koja je poremetila ceo svet, u Srbiji se razgovaralo o unapređenju saradnje privrede i prosvete, pre svega kroz dualno obrazovanje. Na koji način mogu dodatno da se unaprede odnosi ova dva sektora?
Srbija je, na inicijativu PKS – kompanija naših članica, na temelju iskustva stranih kompanija koje ovde posluju i uz podršku naših nemačkih, austrijskih i švajcarskih partnera – napravila značajne korake u prilagođavanju obrazovnog sistema potrebama privrede, koje je počelo sa pilot-projektima dualnog obrazovanja. U međuvremenu, izmenjen je gotovo kompletan regulatorni okvir, prvi u regionu smo dobili zakone o dualnom srednjoškolskom obrazovanju i dualnim studijama. Srednju školu po dualnom modelu do sada je završilo oko 4.000 đaka, njih 70 odsto se i zaposlilo u struci, a uz rad u oko 900 kompanija, za 47 obrazovnih profila trenutno se školuje 6.900 učenika.
Privrednici aktivno učestvuju u kreiranju upisne politike i nastavnih planova i programa za dualne profile, ušli su u Nacionalni savet za visoko obrazovanje, u savete obrazovnih ustanova…
Za dalju reformu obrazovanja i školovanje kadrova prema aktuelnim i budućim potrebama kompanija i zahtevima savremenog poslovanja, veoma je važno da se nastavi stalna komunikacija privrede i države i da se dodatno ojača saradnja škola i kompanija, ne samo u obrazovnom procesu već u promociji „dualnih” obrazovnih profila.
Ukazuje se i potreba za dodatnom edukacijom nastavnog kadra u školama, kako bi zaposleni bili u toku sa savremenim tehničko-tehnološkim rešenjima koje kompanije već primenjuju, ali i potreba za formiranjem trening centara koji će omogućiti i veće uključivanje manjih kompanija u proces dualnog obrazovanja.
Privreda je spremna i veoma zainteresovana za uključivanje u proces visokoškolskog dualnog obrazovanja. Dualne studije bi trebalo početi upravo školovanjem onih profila koji su trenutno najpotrebniji kompanijama, kao što su građevinski, elektro i mašinski inženjeri i diplomirani tehnolozi raznih specijalnosti. Istovremeno, saradnja na realizaciji dualnih studija doprineće čvršćem povezivanju privrede i nauke, kompanija i fakulteta na polju istraživanja i razvoja i primeni inovacija i znanja u privredi.
Da li planirate da se okrenete i zelenim ekonomijama i kakav je vaš stav prema tom pitanju?
Prelazak na poslovanje po principima zelene, cirkularne ekonomije pitanje je održivosti budućeg poslovanja. To privredi otvara nove mogućnosti kroz realizaciju zelenih, profitabilnih projekata i biznisa, koji će ne samo čuvati okruženje u kome živimo već i stvoriti nove proizvode, novu vrednost i doneti nove poslove za kompanije i za ljude.
Ohrabruje što privreda prepoznaje koristi od prelaska na novi poslovni model i ulaganja u cirkularnu ekonomiju i što je svesna da je primena novih tehnologija i inovacija u ovoj oblasti pitanje i razvoja i opstanka i boljeg pozicioniranja na svetskom tržištu. Sve je više kompanija, ne samo stranih, koje principe zelene ekonomije i iskustva u upravljanju otpadom iz svojih sistema u inostranstvu prenose u ovdašnju privredu, već i domaćih koje misle i rade odgovorno i svoj biznis okreću ka projektima cirkularne ekonomije.
U tome imaju maksimalnu podršku Privredne komore Srbije, kroz aktivnosti našeg Centra za cirkularnu ekonomiju. Podstičemo kompanije da razvijaju i primenjuju inovacije, realizuju projekte cirkularne ekonomije, otvaraju zelena radna mesta. Edukujemo privrednike, posebno mala srednja preduzeća, kroz programe Akademije za cirkularnu ekonomiju. Informišemo ih o mogućnostima finansiranja njihovih projekta i pružamo im pomoć pri apliciranju za sredstva iz nacionalnih i međunarodnih programa i fondova, namenjena razvoju njihovih poslovnih ideja zasnovanih na principima cirkularne ekonomije. U dijalogu sa državnim institucijama, zastupamo inicijative privrednika za izmene propisa i uvođenje podsticaja i olakšica za prelazak na cirkularnu ekonomiju, umrežavamo naše kompanije međusobno – one koje imaju otpad i one koje otpad koriste kao sirovinu, one koje nude inovativna rešenja sa onima koje imaju kapital i potrebu za unapređenjem proizvodnih i poslovnih procesa primenom inovacija. Spona smo i sa potencijalnijm regionalnim i međunarodnim partnerima. Promovišemo srpsko tržište kao atraktivnu, cirkularno orijentisanu, destinaciju za strane investitore. Skorim uspostavljanjem CE HUB-a, kao interaktivne digitalne platfrome, ta podrška privrednicima i potencijalnim investitorima biće dostupna 24 sata sedam dana u nedelji.
Sa kojim privredama Srbija najbolje sarađuje i kakva su očekivanja kada je reč o investicijama, ima li najava novih stranih ulaganja?
Naši najveći spoljnotrgovinski partneri jesu ekonomije EU i regiona, u našem investicionim učinku dominiraju ulaganja evropskih kompanija, ali poslednjih godina jača i razmena i raste priliv investicija sa vanevropskih tržišta. Srbija je otvorena za kompanije iz celog sveta, koje kod nas investiraju i posluju pod istim uslovima i uživaju iste podsticaje, ma odakle dolazile.
Prema podacima Razvojne agencije Srbije u 2019. i 2020. zaključeno je više od 70 ugovora o investicijama koje su prošle godine realizovane planiranom dinamikom, neke već i završene, a država pregovara sa potencijalnim ulagačima o oko 50 novih investicionih projekata. Osim Tojo Tyres-a, koji je nedavno počeo izgradnju fabrike guma u Inđiji, očekuje se dolazak još jednog japanskog investitora. Continental je najavio novu fabriku kod Novog Sada. Magna, koja je u junu počela proizvodnju u Aleksincu, gradiće svoj pogon, što će joj omogućiti da proširi kapacitete i zaposli nove ljude.
Način na koji smo odgovorili na krizu, prošlogodišnji rezultati, očekivani rast u ovoj godini i bolji izgledi od većine uporedivih ekonomija, povećavaju naše šanse u trci za nove investicije. Nove mogućnosti otvaraju se i sa očekivanim preseljenjem pogona zapadnoevropskih kompanija sa udaljenijih poslovnih destinacija, bliže kući, čemu ćemo posvetiti posebno pažnju. Naš interes je da privučemo što više visokotehnoloških investicija i investicija u proizvodnju dodate vrednosti za izvoz, koje će uposliti i lokalnu privredu, i da naše firme maksimalno uključimo u dobavljačke lance velikih izvoznika – domaćih i stranih poslovnih sistema koji ovde posluju, ali i multinacionalnih kompanija iz sveta koje tragaju za pouzdanim dobavljačima.
Šta je u 2020. godini bio najveći izazov a šta najveće dostignuće i kakvi su izgledi srpske privrede u 2021?
Najveći izazov i najveći test bilo je poslovanje tokom prvih meseci pandemije. U nezapamćenim okolnostima, uslovima zatvorenih granica i zabrane kretanja, trebalo je očuvati postojeću i pokrenuti novu proizvodnju prema potrebama zdravstva i građana, preko noći se preusmeriti na onlajn poslovanje, nabaviti sirovine i zaštitnu opremu, organizovati transport robe i prevoz radnika, uredno snabdevati domaće tržište i ispuniti ranije ugovorene obaveze prema partnerima u Evropi i svetu.
Najveći uspeh srpske ekonomije je što smo uspeli da sačuvamo i ljude i kompanije, kičmu privrede – osnovu za očekivani rast u narednoj godini od pet-šest odsto. Sačuvali smo i ekonomsku bazu i makroekonomsku stabilnost, održali i kurs i cene i redovno snabdevanje stanovništva. Potvrđen je kreditni rejting i nezaposlenost zadržana ispod deset odsto. Procenjeni pad bruto domaćeg proizvoda je među najnižim – 1,1 odsto, industrijska proizvodnja je krajem novembra bila na nivou prošlogodišnje, izvoz samo 4,4 odsto manji nego za deset meseci 2019, uprkos dvadestoprocentnom padu u martu i aprilu. I što je za oporavak i budući rast možda najbitnije – investicije, ni domaće ni strane, nisu stale. Direktna strana ulaganja u Srbiji, prošle godine su, prema preliminarnim podacima, iznosila oko 2,9 milijardi evra.
Uprkos krizi investirao je i domaći privatni sektor, a veliki srpski poslovni sistemi – regionalni igrači imaju ozbiljne investicione planove za ovu godinu.
Sve to nam, i u uslovima globalne neizvesnosti i neizvesnosti oko početka oporavka ekonomija evrozone, uz neke pozitivne signale sa međunarodnog tržišta, obezbeđuje dobre startne pozicije. Zbog toga, ali i pre svega zbog činjenice da je Srbija među prvim zemljama krenula sa vakcinacijom, optimista sam kada je reč o izgledima naše privrede u 2021. To je od presudnog značaja i za oporavak ekonomije, jer što pre krenete sa vakcinacijom, pre ćete virus staviti pod kontrolu i samim tim obezbediti uslove za normalno poslovanje i privredni rast.
I sami ste preležali virus kovid 19, da li možete da nam prenesete svoje iskustvo sa tim i šta biste poručili čitaocima?
Teskoba je možda najblaža reč, ali svakako zajednički imenitelj i za poslovanje u doba pandemije i za svakodnevni život sa virusom i za bolest onih koji su se sa njom suočili. Teskoba, i u fizičkom i emotivnom smislu. Da gubici, i ljudski i materijalni, ne bi bili veći, da bismo što pre ponovo prodisali, jedini način je da budemo odgovorni, i prema sebi i prema drugima.
