Vladimiru Vasiću je pripala dužnost da Udruženje uvede u drugi vek, ali i da ga vodi u nekim zaista nesvakidašnjim izazovima. Pretprošle godine bilo je to rešavanje pitanja kredita indeksiranih u švajcarskim francima, prošle godine je to bila kriza zbog pandemije virusa kovid-19 i sve što tu krizu prati. Sa takvom predistorijom Vladimir Vasić je idealan sagovornik za pitanje o aktuelnom trenutku bankarskog sistema i koliko je koronavirus uticao na ovaj deo nacionalne ekonomije.
Bankarski sistem je zdrav, kapitalizovan i testiran za krizne situacije
Moj utisak je da pandemija virusa kovid-19 nije znatno promenila same banke, ali jeste njihove klijente. U ovoj krizi banke su potvrdile da su zaista spremne. Period vanrednog stanja prošao je bez problema u radu samih banaka, ekspoziture su funkcionisale, platni promet se odvija nesmetano, čak su neki zahtevi građana rešavani efkasnije nego u periodu koji nazivamo „normalnim”. Međutim, na drugoj strani, imali smo klijente koji su značajno promenili svoje ponašanje, usled brige za svoje zdravlje i za svoje fnansije. Takse desilo da su se, za poslednja a meseca, klijenti daleko više okrenuli onlajn bankarstvu nego što je to bio slučaj u prethodne dve godine. Prema podacima Narodne banke Srbije, u prvom tromesečju 2020. godine broj transakcija preko mobilnog bankarstva bio je veći za četvrtinu nego u istom periodu 2019. godine. Vrednost onlajn trgovine porasla je u istom periodu za 5,6 milijardi dinara, ili skoro 50% u odnosu na 2019. godinu. Istovremeno, imali smo situaciju da se više od 90% klijenata odlučilo za zastoj u plaćanju obaveza prema bankama, iako nisu svi bili direktno fnansijski ugroženi. Rekao bih da je ovde reč o psihologiji, odnosno o sasvim razumljivom oprezu. U tom smislu, da, promena se desila, s tim što je ja najviše vidim na strani korisnika bankarskih usluga.
Da li će biti potrebne neke dodatne mere da bi se bankarski sistem zaštitio?
- Bankarski sistem je zdrav, adekvatno kapitalizovan i testiran za krizne situacije. U tom smislu ne vidim potrebu da ga neko dodatno štiti. Bankama, kao i celoj našoj zemlji, potrebno je ponovno pokretanje ekonomije, treba nam vraćanje privredne aktivnosti, vraćanje potrošnje koju smo imali pre krize. I tome će same banke pomoći, pre svega svojom kreditnom aktivnošću.
Banke su ponudile kredite kroz garantnu šemu, ko je najviše zainteresovan za njih i koliko se preduzetnika prijavilo?
- Garantna šema predstavlja jednu od najvećih fnansijskih injekcija u srpskoj ekonomiji. Kroz mere Vlade Srbije, koje će realizovati banke, u privredu će biti „ubačene” dodatne 2 milijarde evra, što je približno 4% bruto društvenog proizvoda Srbije. Do kraja maja primljeno je oko 7.350 zahteva za kredite pokrivene garantnom šemom, a do sad je taj iznos dostigao oko milijardu evra. Među preduzećima koja su ispoljila interesovanje za kredite iz garantne šeme najviše je mikro i malih pravnih lica, koji zajedno čine dve trećine u broju zahteva. Međutim, kada se pogleda suma za koju su aplicirali, onda se vidi da su srednja preduzeća zatražila skoro polovinu pomenute sume (odnosno 43% svih zatraženih kredita). Kao što se moglo očekivati, najmanje pojedinačne iznose tražili su preduzetnici, a njihovi zahtevi čine 5% ukupne sume. Prosečan kredit koji su tražili preduzetnici iznosi nepunih 20.000 evra.
Koji su uslovi za dobijanje kredita?
Verujem da su uslovi za kredite veoma povoljni i ono što je veoma bitno – uz garanciju države mogu ih dobiti i neka preduzeća koja bi prema standardnim uslovima poslovnih politika banak verovatno bila ocenjena kao suviše rizična u uslovima krize izazvane koronavirusom. Kamate za kredit u dinarima su 1M BELIBOR + 2,5%, a za kredit u evrima 3M EURIBOR + 3%, a grejs period je od 9 do 12 meseci.
Na koje sve načine bankarski sistem podržava privrednike?
U trenutnim okolnostima dve aktivnosti su se izdvojile po svojoj širini i značaju. Jedna je pomenuta garantna šema, a druga je moratorijum na obaveze prema bankama. Takozvan moratorijum i za privredu i za građane vredan je oko 2 milijarde evra i prilika da se odloži plaćanje tako velike sume sigurno je krucijalna za opstanak i oporavak naše privrede.
Koje sve povoljnosti bankarski sistem nudi običnim građanima?
U ljudskoj prirodi je da se navikava na određeno stanje i mi smo zapravo navikli na današnji nivo onoga što nam nude banke. A pogledajte samo kako je ta situacija izgledala donedavno. Danas imamo više od 400 milijardi dinara plasiranih u kredite kojima građani rešavaju svoj stambeno pitanje. Na raspolaganju su keš krediti, za koje ne morate da idete u banku. Račun plaćamo onlajn, a mnogi građani sa telefona vode i lične i fnansije svoje frme ili preduzetnke radnje. Te mogućnosti su doskoro bile nezamislive. Pritom imamo situaciju, koja nije specifčna za nas, već je naravno deo globalnih prilika, da kamate na kredite nikad nisu bile niže. Sve je to danas normalno i kao neko ko je u svakodnevnom kontaktu sa bankama, mogu da kažem da one pripremaju nove usluge, unapređuju ponudu, u potpunosti se digitalizuju, tako da je pred nama jedan period bankarstva kakvo donedavno nismo poznavali.
Da li imate podatke koliko građana je zaduženo kod banaka?
Do kraja marta građani su u bankama imali kredite u vrednosti nešto preko 1.000 milijardi dinara. To je 9,5% više nego u istom periodu 2019. godine. Zaduženost pravnih lica u istom periodu bila je skoro 1.500 milijardi dinara, a preduzetnika 52 milijarde. Ako ove podatke uporedimo sa društvima sličnog nivoa razvoja, jasno je da ima još prostora za održivo kreditno zaduživanje.
Da li se planiraju još neke inovacije?
Inovacije su izvesne, jer je bankarski sektor jedna od oblasti koje se u dužem periodu kontinuirano, a znatno menjaju. Nivo digitalizacije u bankarstvu je izuzetno visok. Na lokalnom nivou, možemo da kažemo da je Udruženje banaka nosilac jednog inovativnog, široko primenjivog projekta. Tje Platimatik, sistem za automatizovano plaćanje mesečnih račun građana. On nudi veliko olakšanje i uštedu vremena i novca, kako za građane, tako i za kompanije i sisteme, koji na mesečnom nivou izdaju izuzetno veliki broj računa. Na širem planu, nas u Srbiji očekuje jedna svakako zanimljiva godina. S jedne strane, pred nama je saniranje posledica pandemije virusa kovid-19, sa druge strane imamo prognoze vodećih svetskih autoriteta da će Srbija imati izuzetno visoki rast, čak 7%, u 2021. godini. Srbija je takođe izuzetno zanimljivo područje za strane investicije, tako da postoji podatak da naš zemlja privlači 12 puta više grinfld investicija od očekivanog za zemlju te veličine. Prema časopisu Fajnenšal tajms (Financial Times) za 2018. godinu (poslednji izveštaj je objavljen 2019. godine), Zapadni Balkan je imao priliv od 9,36 milijardi dolara, od čega skoro 6 milijardi Srbij što je oko 65% ukupnih investicija. Zbog svega navedenog, uveren sam da će biti inovacija i da, premda prolazimo kroz jedan krizni ekonomski period, Srbija ima svoju šansu. Od nas zavisi da li ćemo je iskoristiti.
