Tim povodom za „Globe magazin” govorio je direktor muzeja Slobodan Nakarada.
Posle 10 godina konačno je završena rekonstrukcija Muzeja savremene umetnosti. Recite nam šta je sve izmenjeno u odnosu na nekadašnji izgled muzeja?
- Neverovatno zdanje koje su projektovali arhitekte Ivan Antić i Ivanka Raspopović predstavlja zaštićeno kulturno dobro. Sama ta činjenica govori da je nadzor nad radovima vršio Gradski zavod za zaštitu spomenika. Zgradu smo morali – ali smo mi to i hteli – da sačuvamo kako bi bila što bliže zamisli autora i samo je prilagodimo najsavremenijim muzeološkim standardima. To znači da smo fasadu osvežili i popravili, staklene površine promenili uz saglasnost Ivanke Raspopović, sanirali krovnu konstrukciju i sredili, tj. modernizovali depoe gde se čuvaju zbirke po najnovijim muzeološkim standardima. Sredili smo mikroklimu, pa će temperatura u zgradi biti konstantna preko cele godine. Stavili smo najmodernije osvetljenje, što će omogućiti umetnicima i kustosima da rade najzahtevnije postavke. Prilikom rekonstrukcije smo povećali izložbeni prostor i stvorili nekoliko novih scena za rad sa publikom, decom I omladinom, kao i veću čitaonicu za istraživače. Bezbednosno smo veoma unapredili zgradu. Trudili smo se da što manje odstupimo od prvobitne zamisli autora u enterijeru i modernizacijom zgrade smo to uspeli. Mišljenja sam da bi oni bili veoma zadovoljni.
Koliko su sadržaji muzeja usklađeni sa svetskim standardima?
- Siguran sam da sada imamo jednu od najmodernijih zgrada u regionu, ako ne i šire. Muzeološke standarde smo digli na veoma visok nivo, što ovakvom zdanju sa poznatim renomeom i tradicijom pripada. Možemo sa ponosom da kažemo da smo u stanju da ugostimo najzahtevnije međunarodne izložbe jer ispunjavamo sve uslove neophodne za to.
Koliko novca je uloženo u rekonstrukciju i od koga ste sve dobili sredstva?
- Sada nam sledi svođenje računa. To podrazumeva da moramo da obradimo sve podatke i troškove od 2006. godine, kada je začeta ideja da se Muzej rekonstruiše. U ovoj poslednjoj fazi Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije uložilo je 598 miliona dinara, ali kada se bude napravio konačan obračun svih troškova za poslednjih 10 godina, sa svim izmenama projektne dokumentacije, raznim konsultantima, taksama i drugim troškovima, cena će sigurno biti mnogo veća. Na tome sada radimo i očekujem da ćemo uskoro imati konačnu sumu, koliko je stvarno koštala rekonstrukcija Muzeja. Navedenu sumu smo minimalno prekoračili, u granicama dozvoljenog.
Koje postavke će posetioci moći da vide?
- Kao što smo više puta naglasili, aktuelna izložba „Sekvence. Umetnost Jugoslavije i Srbije iz zbirki Muzeja savremene umetnosti” trajaće 8 meseci od otvaranja, 20. oktobra. To vreme ćemo iskoristiti
da i mi zaposleni upoznamo zgradu, sve njene mogućnosti, eventualne mane i prednosti. Takođe, sledi nam selidba zaposlenih, a još važnije, i svih dela. Iseljenje je trajalo godinu dana, pa će i nama biti potrebno neko vreme da se vratimo u naše matično zdanje. Za drugu polovinu 2018. pripremamo razne izložbe u smanjenom obimu iz navedenih razloga. Međutim, uveliko pregovaramo sa raznim umetnicima i institucijama i mislim da ćemo publiku obradovati. Želimo da opravdamo poverenje koje nam je ukazano.
Koje novine ce posetioci moći da vide u muzeju i oko njega?
- Park skulptura je sređen, ali mi na njemu želimo i dalje da radimo. Akvizicija novih skulptura je naš cilj. Samo uređenje parka Ušće i platoa oko muzeja daje nam mogućnost da organizujemo razne događaje i o njima intenzivno razmišljamo. Imamo mnogo ideja i želja da ugostimo naše posetioce i da im muzej bude jedna od referentnih tačaka okupljanja. Ali što je najvažnije, zgrada Muzeja savremene umetnosti je otvorena.
