Ana Petrović, nutricionistkinja - Dobar izgled kao imperativ

Sa svim mogućnostima kontrole i suočavanja sa problemom, danas je nepristojno imati višak kilograma osim ako gojaznost nije posledica nekog ozbiljnog oboljenja. Ali, naša sagovornica se hvata u koštac i sa takvom vrstom izazova. Loša ishrana, koja ne mora uvek da dovede do gojaznosti, stvara i druge vrste problema, hronični umor, opstipaciju, promene na koži, insomniju… Zato je, kaže, važno da vam je tanjir šaren, da unosite manje šećera i masti, a više vlakana, rečju - da vam ishrana bude nutritivno uravnotežena.

Pobornik ste zdrave ishrane, a ne dijete, kako određujete način ishrane, nije isto kada vam dođe gojazni tinejđžer ili osoba sa viškom kilograma u zrelijem životnom dobu.

- Zagovornik sam individualnog pristupa svakom pojedincu i izradi personalizovanih jelovnika. Uopštena pravila postoje, poput, pravilnog kombinovanja namirnica, unosa tečnosti, načina pripreme hrane. Sama izrada jelovnika sa preporukama treba da bude prilagođena pojedincu u skladu sa njegovim potrebama, laboratorijskim nalazima, navikama, godinama, aktivnostima, zdravstvenim stanjem, kao i željenim izborom namirnica. Šok dijete, koje uključuju vrlo brzo mršavljenje i unos jako malo ugljenih hidrata i masti dovode do velikog stresa i disbalansa u organizmu. Osim fizičkog stresa, postoji rizik od pada imuniteta i negativnih uticaja na psihičko stanje osobe koja se izgladnjuje. Zdravim stilom života i promenom loših prehrambenih navika je jedino moguće trajno održati željenu telesnu masu. Uz uravnoteženu ishranu, svakom bih preporučila prilagođenu fizičku aktivnost jer unapređuje zdravlje i doprinosi sagorevanju kalorija.

Šta je veći izazov, kad neko hoće da izgubi kilograme, ili da ih dobije?

Najvažniji je kontinuitet i organizacija u ishrani i generalno životu. Znatno je manji procenat klijenata sa manjkom kilograma koji bi želeli da se ugoje ili pate od anoreksije i bulimije. Iako nas mediji i magazini zasipaju člancima o gojaznosti i prekomernoj ishrani, pothranjenost je jednako opasan problem. Pothranjenost lečimo uz pomoć odgovarajuće individualne dijetoterapije čiji je primarni cilj dostići optimalnu telesnu masu uz pomoć pravilne, uravnotežene ishrane. Kod pothranjenih pacijenata dijetoterapija mora biti individualno propisana, prilagođena uzroku i stepenu uhranjenosti. Ukoliko su klijenti istrajani, strpljivi i dosledni, bilo da se goje ili mršave, rezultati neće izostati.

Da li je post dobar za regulisanje težine?

Povremeni post, ukoliko pravilno izbalansiramo obroke i uključimo antioksidanse poput aronije, gline, moringe, biljnih čajeva i sl. prija telu. Svakako post treba da bude izbor svakog pojedinca. Danas sve češće čujemo da se gladovanje naziva postom, počev od autofagije i intermittent fasting (periodično gladovanje). Sam nobelovac Osumi je rekao da je autofagija metabolički proces i da se može primenjivati kod nekih oblika raka i neurodegenerativnih bolesti kao što su demencija i Alchajmerova bolest. Izgladnjivanje na duže staze i kao promena navika teško će dati rezultate, a često može dovesti do hipoglikemije. Posebnu pažnju treba da obrate ljudi na terapiji insulinom, oni neće moći bez hrane 16 sati. Za ljude koji vode računa o tome šta jedu,  kako kombinuju i spremaju namirnice, ukoliko poste na ulju i jedu ribu izbor je veći, a za one koji poste na vodi, važna je pravilna kombinacija leguminoza, žitarica, voća i povrća. Veliki broj proteina biljnog porekla sadrže sve aminokiseline, ali imaju ograničenu količinu esencijalnih aminokiselina - ograničavajuće aminokiseline. Na primer, konzumiranje pirinča (ograničenog u lizinu i tiaminu, ali sa visokim sadržajem metionina) i pasulja (ograničeno u metioninu, ali sa visokim sadržajem lizina i tiamina), obezbediće komplementarne aminokiseline koje mogu pomoći u ispunjavanju osnovnih potreba esencijalnih aminokiselina.

Koje su to,uslovno rečeno, zdrave, a koje nezdrave namirnice?

- Nijedna namirnica ne sadrži sve potrebne nutritivne elemente. Kombinovanjem osnovnih nutrijenata: proteina, ugljenih hidrata, masti i oligoelemenata, organizam dobija sve hranljive materije.

Glukoza je glavni izvor energije u našem telu i neophodna je za odvijanje mnogih procesa u organizmu. Ishrana ne treba da bude jednolična. Ukoliko ste na redukcionoj dijeti, nemojte jesti integralni keks, mlečnu čokoladu, konditorske proizvode, jedite čokoladu sa stevijom ili kakaoom, džem bez šećera ili nutelu sa rogačem. Ukoliko pojedete čokoladu u kombinaciji sa jabukom, celuloza iz jabuke vezuje za sebe mlečnu mast iz čokolade i skraćuje vreme prolaska kroz intestinalni trakt. Zero napitke zamenite ceđenim sokom od pomorandže, jabuke ili limuna sa dodatkom cimeta po ukusu. Na svakom proizvodu postoji deklaracija, gde možete pronaći sastav proizvoda koji želite da kupite. Tačno možete saznati kalorijsku vrednost namirnice, odnos nutrijenata, masti, ugljenih hidrata i proteina. Kalorijska vrednost nije prioritet na deklaraciji, važno je obratiti pažnju na količinu masti, soli, šećera, prisustvo raznih emulgatora i veštačkih zaslađivača. Značajno je pogledati ukupan unos ugljenih hidrata. Na deklaraciji odvojeno piše šta su ukupni šećeri, a šta vlakna, koliko ima prostih šećera, koliko masti, od toga treba posebno pogledati zasićene masti i transmasne kiseline.

Koristite namirnice bogate vlaknima. Beta glukan sadrže ovsene pahuljice i pečurke, celulozu i pektin, jabuke, maline, pomorandže, kupus, zelena salata, žitarice, grašak, pasulj, krompir. Neka vam tanjir bude uvek pun povrća različitih boja, koje potiču od biljnog pigmenta. Omega 3-masne kiseline smanjuju rizik od hroničnih oboljenja, pa preporučujem svakodnevni unos maslinovog ulja, semenki lana, čije i ribe poput orade, oslića, brancina, pastrmke i sl. Svi nutrijenti treba da budu ravnomerno zastupljeni u ishrani jer imaju zaštitnu, gradivnu i energetsku ulogu. Oligoelementi su neophodni za ubrzavanje svih hemijskih reakcija u organizmu i održavanje sveukupnog zdravlja.

U ishranu ovih dana uvodimo sve više voća i povrća, da li je konzumiranje namirnica organskog porekla trend, zabluda ili navika sa benefitima?

- Najjači antioksidansi smanjuju štetno dejstvo slobodnih radikala, oštećenje ćelijskih struktura i nastanak raznih infekcija i bolesti kod čoveka! Neki od njih su likopen iz paradajza, karotenoidi iz bundeve, brokolija, šargarepe, paprike, antocijani iz borovnice, aronije, šljive, polifenoli iz grožđa, kakaoa, zelenog čaja i dr. Organska hrana je zdravija, boljeg je ukusa, ima više hranljivih sastojaka, ali je teško dostupna. Ona ne sme da sadrži pesticide, hemijska đubriva, aditive i razne hemijske supstance. Na proizvodima organske proizvodnje treba da stoji nacionalni znak sa jasnim i vidljivim natpisom ’organski proizvod’.

Šta je sa ceđenim sokovima?

Tečna hrana ne treba da bude zamena za zdrav obrok u prirodnom obliku. Sokovi mogu imati visok GI, nedovoljno vlakana, nutrijenata, pa samim tim ne daju isti osećaj sitosti. Postoji značajna razlika između ceđenog soka razblaženog sa vodom  i soka od više vrsta voća i povrća. Sok pripremljen od 1 komada voća sa vodom može biti jutarnji detoks, dok blendirano voće i povrće može zameniti užinu, ali se kombinovanjem voća ne smanjuje udeo šećera. Od voća i povrća možemo napraviti zdrave smutije za podizanje imuniteta poput soka od cvekle, šargarepe, jabuke i limuna ili zeleni smuti od kivija, jabuke i spanaća. Kod zdravih ljudi, sportista ili nedovoljno uhranjenih, preporuka može biti voćni šejk sa bananom, orahom/ bademom i jogurtom ili biljnim mlekom kao međuobrok ili užina nakon treninga.

Uspeh ne dolazi preko noći

Ana Petrović završila je Visoku medicinsku školu u Beogradu - odsek dijetetičar nutricionista. Priliku da pokaže svoje znanje dobila je stažirajući u Domu zdravlja Zemun, gde je stekla značajano iskustvo u radu sa trudnicama, dojiljama i decom. Završila je Farmaceutski fakultet gde je i specijalizirala. Vodeći se idejom, ali i sopstvenim iskustvom, da svaka osoba sa prekomernom težinom treba da redukuje telesnu masu, da je adekvatno održava, pronađe motiv i postavi realan cilj, promeni navike i nauči da prepozna uspeh, Ana je 2010. godine otvorila nutricionistički studio. Učestvovala je na velikom broju domaćih i međunarodnih seminara i kongresa iz oblasti farmacije i nutricionizma. Majka je četrnaestogodišnje devojčice koja joj je najveća podrška. Slobodno vreme provodi sa porodicom i prijateljima. Voli putovanja, egzotične destinacije i degustaciju hrane raznih kuhinja. Rekreativno se bavi sportom, uživa u skijanju, voli ronjenje, brzo hodanje, pilates reformer i plivanje. Članica je Prvog kluba žena i poslanica Nacionalne konferencije ženske parlamentarne mreže koja se bori za rodnu ravnopravnost žena.

Šta smatrate najvećim uspehom u dosadašnjoj profesionalnoj karijeri?

- Poverenje koje mi je ukazalo vise hiljada pacijenata. Zadovoljni klijenti koji su unapredili svoje zdravlje i svoju kilažu, promenili navike u ishrani u svojoj porodici i primenili ih na svoje najmilije. Moram napomenuti da sam veoma ponosna na svoj tim i odličnu radnu atmosferu.

Majka ste tinejdžerke i uspešna poslovna žena, koliko traje vaš radni dan, ima li mesta za predah? 

Volim da citiram Robina Šarmu, „Budni u 5 i vaš je čitav svet“. Veliki trud, rad i odricanje se isplate. Brend je teško izgraditi, a lako se uruši, malom nepažnjom, tako da se trudim da i dalje nadogradim svoj posao, kao i svoje znanje, stalno učim i usavršavam se. Nije lako, ali vredi! Imam veliku devojčicu Inu koja je centar mog sveta! Takođe, uživam u ulozi tetke male Alene. Balans između privatnog i poslovnog života je ključ uspeha i zato mi je od neizmerne važnosti podrška moje porodice i prijatelja.