Pedesetjednogodišnji Gabrijel Felc danas je jedan od najistaknutijih nemačkih dirigenata sa svestranom karijerom u operskom i simfonijskom repertoaru. Generalni je muzički direktor Dortmundske opere i šef-dirigent Dortmundske filharmonije od sezone 2013/14. Takođe je šef-dirigent Beogradske filharmonije, evo već šestu sezonu.
Muzika se svira srcem
Potičete iz muzičke porodice, otac Eberhard čuveni je profesor kamerne muzike, 2019. je takođe boravio u Beogradu.
- Moj otac je profesor violine, stručnjak za gudačke kvartete. Iako ima 85 godina i dalje je muzički aktivan. 2019. je u Beogradu držao ekskluzivan masterklas filharmonijskom Gudačkom kvartetu. sestre Katarina i Ane se takođe profesionalno bave muzikom.
Kao dete više ste voleli automobile i avione nego instrumente, kada se i kako desio obrt?
- Počeo sam da sviram dosta kasno, sa 7,8 godina. Roditelji su me terali da vežbam. Sa trinaest sam odjednom bio spreman za muziku, shvatio sam da jo to hoću, da ne mora niko da me tera. I odlično sam svirao, ali sam već tada znao da želim da budem dirigent. Tehnika se uči, a zapravo se svira srcem.
Pohađali ste elitnu muzičku školu u istočnom Berlinu.
- Da, tada su muzičke škole bile mnogo kvalitetnije. U Istočnoj Nemačkoj postojale su četiri, između ostalog i jedna u Berlinu koju sam ja pohađao. Bila je tik uz Berlinski zid, pa su zanimljive i brojne anegdote iz tog perioda.
Uporedo ste studirali klavir i dirigovanje.
- Sa 23 godine sam počeo da dirigujem, pa sam sve manje vremena imao za klavir. Zato sada više nemam tu nekadašnju tehniku mada sam bio
dobar pijanista.
Kog kompozitora najviše volite?
- Kao dirigent, mogu da kažem da je moj prvi najomiljeniji kompozitor Sergej Rahmanjinov – volim ga kao pijanistu, ali naročito kao kompozitora – u međuvremenu sam postao specijalista za njegove tri simfonije i mnogi orkestri širom sveta me zovu da gostujem sa tim programom, jer se posebno Prva i Treća možda i ne izvode toliko često.
| DISKOGRAFIJA GABRIELA FELCA | |||
| God. | Omot | Izvođač | Naziv dela |
| 1997. |  |
Kammerorchester Der Musikhochschule Leipzig · |
Altstadt Hotel Goes Klassik |
| 2010. |  |
Gustav Mahler, Stuttgarter Philharmoniker, |
Sinfonie Nr. 5 |
| 2012. |  |
Luigi Nono – Neumann | Berry | Kowollik, Kolarczyk |
Intolleranza 1960 |
| 2012. |  |
Gustav Mahler, Stuttgarter Philharmoniker, Gabriel Feltz |
Sinfonie Nr. 4 |
| 2012. |  |
Petr Eben / Gunther Rost, Tine Thing Helseth, Babette |
Landscapes Of Patmos, Okna, Concerto No. 2 For Organ |
| 2017. |  |
Viktor Ullmann – Moritz Ernst, Dortmunder |
Piano Concerto; Piano Sonata |
| 2018. |  |
Rachmaninow, Dortmunder Philharmoniker, |
Sinfonie Nr. 3 |
| 2019. |  |
Gustav Mahler, Stuttgarter Philharmoniker, Gabriel Feltz |
Sinfonie Nr. 2 |
| 2020. |  |
Rachmaninow, Dortmunder Philharmoniker, Gabriel Feltz |
Die Glocken Op. 35; |
| 2022. |  |
Mahler, Stuttgarter Philharmoniker, |
The Complete Symphonies |
Kada se dogodio Vaš angažman u Beogradskoj filharmoniji?
- Prvi put sam u Beograd došao 2009. godine. Tada je u vašu zemlju moglo da se uđe samo sa ličnom kartom, ali zbog nekog problema to u tom trenutku nije važilo, pa sam ostao zarobljen na aerodromu puna dva sata. Nisu pomogla ni poznanstva. Morao sam da se vratim u Nemačku, uzmem pasoš, pa na avion nazad u Beograd.
I evo Vas već šestu sezonu u Srbiji. Kako je raditi sa orkestrom Beogradske filharmonije?
- Beogradska filharmonija jedna je od najboljih na Balkanu. Orkestar ima super energiju, muzičari vole da sviraju.
Dirigovali ste širom Evrope, u Americi, na Dalekom istoku, da li se rad sa muzičarima razlikuje ili muzika govori jednim, univerzalnim jezikom?
- U suštini se muzičari, komunikacija i atmosfera u vrhunskim orkestrima u Evropi ili Aziji ili u Sjedinjenim Američkim Državama, uopšte ne razlikuju. Svi imaju prirodno i snažno osećanje jedni za druge unutar orkestra.
Da li se publika razlikuje, kakva je ova naša domaća, beogradska?
- Beogradska publika je lojalna, starog kova, što se videlo tokom pandemije korona virusa kada je i to malo koncerata bilo veoma posećeno. Publika ume da se ponaša i zaista upušta sa nama u delo kako treba. Prosto osetiš kad te publika prati u tišini.
U megaprojektu "Betovenov maraton", pripremanom četiri godine, prvi put su zajedno nastupale Dortmundska i Beogradska filharmonija, prvo u Dortmundu, a zaim i u Novom Sadu. Za to sve "krivac" bili vi.
- Trebalo je da koncert bude održan u godini obeležavanja dva i po veka od rođenja čuvenog nemačkog kompozitora Ludviga Van Betovena. Korona nas je zaustavila, ali drugi pokušaj 2022. bio je više nego uspešan. Bilo je to prvo javno izvođenje svih devet Betovenovih simfonija u jednom danu.
Dirigovati orkestrom nije jednostavno , potrebne su psiho-fizičke pripreme koje, stiče se utisak, liče na one pred važne sportske mečeve.
- Nije problem biti u kondiciji sa 25, 30 godina. Sa 50 je već nešto drugo. Mora se ostati u formi. Pet dana pred koncert intezivno vežbam. Mentalne pripreme su mnogo lakše. Sad posle trideset godina imam znanje, rutinu, kao kad hirurg sa iskustvom operiše, ili pilot upravlja avionom...
U Beograd dolazite 8 do 10 puta godišnje, zavoleli ste ovaj grad, sve bolje govorite srpski jezik. Šta je to čime Vas srpska prestonica impresionira?
- Beograd ima dobru geografsku poziciju, ima bogatu istoriju. Sviđaju mi se ljudi. imaju srce, iako ekonomski teže žive od Nemaca srećniji su. Zato često zovem prijatelje da posete Beograd i oni su mi posle zahvalni na preporuci. Volim tradicionalne beogradske restorane, Hram Svetog Save, Sabornu crkvu, Adu Ciganliju... osim Beograda volim i Sremske Karlovce.
Da li ste bili u Narodnom pozorištu?
- Sviđa mi se kako pozorište izgleda iako nije veliko. Gledao sam operu "Travijata", balet "Krcko Oraščić". Volim i Srpsko Narodno pozorište u Novom Sadu iako je ono modernije arhitekture.
Kad smo kod Nacionalnog teatra, moramo da se pohvalimo da imamo ženu dirigenta. Kakav je Vaš stav o koleginicama?
- Na sreću, u Evropi ih ima sve više, drago mi je što se prilikom angažovanja ne gleda pol već kvalitet.
Kako se opuštate?
- Volim dobru muziku na vinilu. Opušta me i porodica. Imam četvoro dece. Dve ćerke od 27 i 24 godine, Lidija studira psihologiju i voli Beograd. Sinovi imaju 13, odnosno 4 godine i za sada ih više interesuje sport, mada ne beže ni od muzike.
