Na arhitektonski upadljivom i potpuno digitalizovanom paviljonu Srbija, od čak 2.000 kvadrata, ugošćeno je više od 1.200.000 posetilaca na upravo završenoj svetskoj izložbi Expo 2020 Dubai. Ostvareno je više od 10.000 poslovnih kontakata, a predstavljene su brojne inovacije zbog kojih je Srbija postala tema velikog broja svetskih i domaćih medija, kaže Ana Ilić, viša savetnica predsednice Vlade Srbije za kreativne industrije i turizam i zamenica generalne komesarke Srbije za „Expo 2020-Dubai“.

Doživi Srbiju

Da li ste zadovoljni kako se naša zemlja predstavila na svetskoj izložbi i šta je prema vašem mišljenju najveći uspeh ove šestomesečne promocije naše zemlje?

- Sa ponosom mogu da kažem da smo oborili rekorde dosadašnjih predstavljanja Srbije na Svetskim izložbama i postavili nove standarde našeg međunarodnog predstavljanja u svetu. U Dubaiju su predstavljeni najveći ekonomski, tehnološki, investicioni, turistički i kulturni potencijali Srbije, a osvojili smo svet i svetsku medijsku javnost dostignućima i inovacijama pre svega iz oblasti kreativnih industrija, najmodernijih tehnologija i vrhunske nauke, predstavljajući se prvi put na ovoj manifestaciji pod modernim brendom nacionalne platforme Srbija stvara (Serbia creates).

Najvažnije predstavljene inovacije svakako su Metahuman – virtuleno oživljavanje preistorijskog čoveka iz Lepenskog Vira, prvo gejming selo u Srbiji, Strategija Srbije za veštačku inteligenciju, vrhunske VR tehnologije, “blockchain” i fintech tehnologije, digitalna poljoprivreda, ali i brojni kreativni i kulturni događaji u duhu moderne tradicije. S pravom možemo reći da smo opravdali razloge zbog kojih su nas organizatori Expoa na početku prepoznali kao lidere u oblasti kreativnih industrija i inovacija.

Izložbena postavka našeg paviljona prikazala je da je savremena Srbija prirodni naslednik izuzetnog umetničkog i trgovačkog dara i fascinantne inovativnosti neolitske vinčanske kulture, koja je promenila tok razvoja čitave civilizacije.

- Prikazali smo da danas, modernu i savremenu Srbiju najbolje predstavljaju kreativne ideje brojnih talentovanih, uzbudljivih i inventivnih pojedinaca, kompanija i organizacija. Svaki segment našeg nastupa pokazao je kako kroz nauku i inovacije učestvujemo u rešavanju globalnih izazova čovečanstva kojima se Expo bavi.

Moderna Srbija je u Dubaiju predstavljena kao prirodni naslednik vinčanske kulture koja je promenila tok civilizacije i sve ste nas podsetili na dostignuća te kulture. Iako je Vinča prepoznata kao dragulj civilizacije, arheološko nalazište nadomak srpske prestonice ostajalo je decenijama ugroženo. Šta je potrebno uraditi da Vinča postane nezaobilazna stanica na kulturno-turističkoj i naučnoj mapi Evrope?

- Predstavljanje Srbije simbolički je inspirisano Vinčom – budući da je moderna Srbija prirodni naslednik inovativnosti, izuzetnosti, umetnosti, trgovine i mirnog suživota ove kulture, stare više od 7.000 godina. Upravo u vinčanskoj kulturi desile su se inovacije koje su uticale na razvoj kompletnog čovečanstva – prva tehnološka revolucija ili prvo topljenje metala na svetu, jedna od najranijih proizvodnja keramike, prvi gradovi, prve dvospratne građevine i neverovatni primeri mobilnosti, komunikacija, razvoja poljoprivrede, pa i trgovine. I sve to 3.500 godina pre, recimo, egipatskih piramida.

Današnje arheološko nalazište Vinča Belo brdo, nadomak Beograda, pre sedam milenijuma bila je metropola neolitskog sveta u kojoj je živelo oko 3.000 ljudi. To je bila raskrsnica ovog dela Evrope, trgovački centar, dok su pored ostalog Vinčanci bili i poznati proizvođači i trgovci bojama. Priča o vinčanskoj kulturi nije samo istorijska. To je inspirativna povest o otkrićima, o neverovatnim, snalažljivim i preduzimljivim ljudima. Priča o lepoti življenja, o umetnosti, o kulturi življenja u društvu koje najverovatnije nije imalo nikakvih podela …

Ni mi sami, a kamoli svet, ne znamo dovoljno o ovoj kulturi koja je u mnogo čemu bila izuzetno napredna i revolucionarna i baš zato jedan od naših projekata koji smo pokrenuli jeste nimalo lak proces sanacije i rebrendiranja arheološkog nalazišta Vinča Belo brdo, koji je proglašen kapitalnim projektom Vlade Srbije, a nedavno je raspisan i međunarodni arhitektonski konkurs za njegov budući izgled. 

Verujem da će Vinča biti sjajan naučni centar, jedna od najposećenijih turističkih destinacija naše zemlje, ali pre svega mesto okupljanja porodica iz cele Srbije. Osim tehnoloških inovacija, predanog i posvećenog rada, od Vinčanaca možemo učiti i iz njihovog odnosa prema prirodi, životu, odnosu prema deci i njihovoj edukaciji od malih nogu, što će svima nama biti korisno.

Da li ste počeli da se spremate za narednu svetsku izložbu u Osaki u Japanu? Pošto ste postavili nove standarde međunarodnog predstavljanja Srbije u svetu, šta će biti tema narednog predstavljanja naše zemlje?

- Pripreme za Osaku, gde će biti organizovana naredna Svetska izložba 2025. Godine, već su počele, obrisi koncepta su napravljeni i naš nastup će svakako imati za cilj da se nadoveže na fantastičan uspeh u Dubaiju. Ipak, nastup u Japanu biće dosta drugačiji od ovog jer je reč o specifičnom tržištu i kulturi kojoj se svakako moramo prilagoditi. Pored Osake, imamo još jednu lepu vest, a to je da je Beograd kandidovan za specijalizovani Expo 2027. godine, a ishod ove kandidature nestrpljivo očekujemo iduće godine. Imamo dobre šanse.

U Beogradu je nedavno održan Sajam turizma. Da li je Srbija iskoristila šansu da predstavi svoju turističku ponudu i da li postoje neki skriveni dragulji u našoj kulturi koji bi trebalo da se uvrste u turističku ponudu?

- Turistička organizacija Srbije je upravo na Svetskoj izložbi u Dubaiju predstavila novi brend naše zemlje – „Srbija. Doživi!“ („Experience! Serbia“), kao deo nove strategije marketinga turizma radi privlačenja domaćih i stranih turista. Tim platforme Srbija stvara dao je punu podršku Turističkoj organizaciji u ovom procesu. Novi i moderan turistički brend Srbije, čiji je narativ zasnovan na komunikaciji destinacije kroz iskustvo koje turisti mogu da dožive u našoj zemlji, pre svega je namenjen turistima koji na svojim putovanjima traže zanimljiva i autentična iskustva, prirodne lepote, kreativne i inspirativne destinacije.

Inspiracija je pronađena u neponovljivom i dinamičnom doživljaju koji Srbija nudi na raskrsnici Istoka i Zapada, gde se mešaju moderno i tradicionalno, urbano i prirodno. Novi brend simbolizuje taj dinamični doživljaj koji turisti mogu da razumeju, osete i dele dalje. I naša platforma Srbija stvara je pokrenula jedan važan projekat namenjen popularizaciji naše turističke ponude – „Srbija stvara inspiraciju“, koji je originalan, sveobuhvatni vodič za obilazak 25 destinacija po našoj zemlji.

Strani turisti vole našu autentičnost, prirodnost, pa čak i nesavršenosti, lako uspostavljanje kontakata i neposrednu komunikaciju. Imamo prelepu zemlju, veliko bogatstvo mineralnih voda, banje, Đerdap kao čudo prirode, sedam obnovljenih tvrđava na Dunavu, Lepenski Vir, Deliblatsku peščaru, gde uveliko dolaze filmske ekipe iz celog sveta da snimaju pustinju, kao i mnoge druge „dragulje“ koje ne poznajemo dovoljno.

Mi nastojimo da promovišemo i oživljavamo ove turističke destinacije organizacijom brojnih koncerata i umetničkih programa na nekim neobičnim lokalitetima, što će biti praksa i u budućnosti i verujemo da ćemo svim ovim aktivnostima privući kako strane, tako i domaće turiste koji bi u većoj meri da se okrenu istraživanju sopstvene zemlje.

Koja je važnost kulturne diplomatije naše zemlje?

- Srbija ima mnogo više da ponudi svetu nego što i sami mislimo. Upravo je iz toga razloga, na ličnu inicijativu predsednice Vlade RS Ane Brnabić, pre četiri godine i osnovana nacionalna platforma Srbija stvara – da prepozna, osnaži i promoviše domaće talente, kreativce i svaku vrstu znanja i inovativnosti. Da kroz brend Srbija stvara predstavimo svetu modernu Srbiju, a to najbolje radimo uz nesebičnu podršku naših kreativnih ambasadora. Smatramo da podržavajući rad naših ambasadora, ali i svih drugih talentovanih pojedinaca, kreativaca i inovatora u Srbiji, na najbolji način menjamo ili postavljano novi narativ o Srbiji u svetu.

Ogroman je potencijal naše tzv. meke moći i našeg intelektualnog kapaciteta i to apsolutno moramo da iskoristimo. Mnogi ljudi koje smo sretali i u Dubaiju na Srbiju reaguju sa iskrenim interesovanjem. Negde su čuli nešto pozitivno i imaju predstavu da se kod nas nešto zanimljivo dešava, ali još uvek nemaju jasnu ideju o tome. Mi se sada trudimo da novim porukama koje šaljemo, novim pričama oformimo kod ljudi, a naročito novih generacija jednu sasvim novu, svežu, savremenu sliku naše zemlje i njenih ljudi.

S druge strane, podrška i kontinuirana saradnja sa profesionalcima iz oblasti kreativnih industrija, koju mi kao platforma Srbija stvara pružamo poslednje četiri godine, pokazao se kao pravi put i nešto što kreativcima mnogo znači. Skretanje pažnje javnosti na njihov rad, prepoznavanje njihovog doprinosa našem društvu, te konkretna kontinuirana podrška u njihovim nastojanjima da deluju na međunarodnoj sceni, potpuno je nova dinamika koja se sada dešava.

Na šta ste do sada najviše ponosni, ako govorimo o onome što je postigao tim nacionalne platforme Srbija stvara?

- U poslednje četiri godine urađeno je zaista mnogo, ali o našem uspehu, na koji sam ponosna, najbolje govore rezultati i projekti na kojima trenutno radimo. Počeli smo od spektakularnog otvaranja Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti, od organizovanja fantsatične izložbe Marine Abramović u Beogradu - zbog koje su Srbija i Beograd postali tema svetskih medija, poput Njujork tajmsa, a BBC našu prestonicu proglasio jednim od 5 najkreativnijih gradova na svetu.

Pokrenuli smo proces sanacije i rebrendiranja arheološkog nalazišta Vinča Belo brdo, izgradnju i adaptaciju prve kreativne ambasade Srbije u Londonu. Pokrenuli smo i proces rekonstrukcije i adaptacije nekadašnje zgrade Ložionice u prvi inovativno-kreativni multifunkcionalni centar u Srbiji i regionu, ali i rebrendiranje turističkog proizvoda Srbije. Učestvovali smo i u izradi specijalizovanih umetničkih odeljenja u gimnazijama širom Srbije, kao i posebnim multidisciplinarnim master programima „Master 4.0 kreativne industrije“ koji su spoj tehničkih i umetničkih fakulteta.

Napravili smo detaljan plan projekta Nacionalna prestonica stvaralaštva, koji je postao jedan od prioritetnih projekata Ministarstva kulture, na šta smo posebno ponosni. Uspeli smo da okupimo sada već 46 kreativnih ambasadora, među kojima su neka od najpoznatiji imena srpske današnjice – Stefan Milenković, Slobodan Trkulja, Gordana Vunjak Novaković, Vlatko Vedral, Mirjana Karanović, Sofija Stefanović, Miloš Biković, Ivana Vasić Ingliš, Ašhen Ataljanc, Uroš Petrović, Branko Lukić, Milan Marić, Dunja Jocić, ali i kompanije poput Nordeusa, 3 laterala…

Na sve ove uspehe smo veoma ponosni i to nam je poseban motiv da nastavimo da radimo i stvaramo u Srbiji. 

Kreativne industrije svuda u svetu beleže brz rast i odigraće odlučujuću ulogu u budućnosti kulture. Koje oblasti kreativne industrije kod nas beleže najveći rast?

- Sve oblasti kreativnih industrija kod nas imaju ogroman potencijal i o tome najbolje govore odlični ekonomski podaci – više od 7,5 odsto udela sektora kreativnih industrija u BDP Srbije, sa porastom izvoza više od 50 odsto i kontinuiranim rastom, koji samo u poslednjih šest godina iznosi čak 60 odsto. Imamo više od 125.000 zaposlenih u sektoru, od kojih najveći broj čine mladi i visokoobrazovani ljudi. A pri tome još uvek čekamo najnovije ekonomske pokazatelje, koji obećavaju još veći uspeh ovog vibrantnog sektora koji je ostvarivao rast čak i tokom pandemije.

Za nas se često u svetu može čuti da smo „Silicijumska dolina Balkana“, jedna od najboljih pet destinacija za digitalne nomade. Sjajne talente imamo u oblasti industrijskog i grafičkog dizajna, gejminga, dizajna softvera, preko slikarstva i vizuelnih umetnosti, do scenskih umetnosti, filma i muzike. Trenutno najrazvijeniji sektori kreativnih industrija su produkcija audio-vizuelnog sadržaja i produkcija video-igara i verujem da će uskoro i ostale oblasti kreativnih industrija postići ovako dobre uspehe. 

Stiče se utisak da je filmska industrija u Srbiji na vrhuncu, nikada se nije snimalo više filmova i serija. Srbija je uspela da privuče i strane produkcije. U kom pravcu će se razvijati ova industrija i da li možete da najavite dolazak nekih poznatih imena iz sveta filma?

- Filmska industrija je svakako jedna od najbrže rastućih grana u našoj zemlji, a najbolji pokazatelj njenog rasta jeste podatak da je zaposlenost tokom pandemijskog perioda rasla više nego u prethodnom periodu. Snažna posvećenost rastu sektora uviđa se kroz konstantan rast godišnjeg budžeta koji je namenjen filmskoj i TV industriji. Budžet za film je povećan bukvalno 100 puta u poslednjih 10 godina! To ulaganje se međutim višestruko isplati našoj zemlji, što kroz privlačenje domaćih i stranih investicija, upošljavanje 1500 filmskih radnika, a što upravo kroz kulturnu diplomatiju i jačanje pozitivnog imidža zemlje.

Uvođenje filmskih podsticaja prvo od 25 odsto, a zatim i 30 odsto, dovelo je značajan broj stranih produkcijskih kuća koje su već prepoznale Srbiju kao novu filmsku meku u kojoj su snimale i mnoge svetske zvezde Holivuda (Džoni Dep, Rejf Fajns, Pirs Brosnan …) i Bolivuda. Prihod od projekata koji su realizovani u Srbiji zahvaljujući podsticajima u 2021. godini bio je rekordnih 45 miliona evra. Očekujemo da se ovaj trend rasta i razvoja naše filmske kreativnosti nastavi.

Kada će biti završen kreativno-inovativni multifunkcionalni centar „Ložionica“ i zbog čega je on značajan? 

- Sama zgrada „Ložionice“, podignuta pre gotovo jednog veka, 1926. godine, obezbeđivala je gorivo za motore Druge industrijske revolucije - železnicu, mašine u proizvodnji, a kada bude obnovljena, podsticaće motore Četvrte industrijske revolucije - kreativnost, inovacije i znanje. Ideja je da ovaj multifunkcionalni prostor bude inovativno i kreativno čvorište, centar urbanog i dinamičnog života i stvaralaštva, ali i fantastična turistička destinacija prestonice.

Nedavno je odabrano pobedničko idejno rešenje konkursa koji je Nacionalna platforma Srbija stvara raspisala u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije i Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu, a njen završetak se očekuje 2024. godine.