Već na početku epidemije virusa korona institucije kulture, pa i Narodni muzej bili su zatvoreni. Kako ste funkcionisali u tom periodu?
- U skaldu sa merama i preporukama, izložbeni prostori Narodnog muzeja u Beogradu su za posetioce zatvoreni 16. marta. Kao i velikom broju institucija kulture, pandemija virusa kovid 19 i nama je umnogome promenila planove. Usled mera koje su za cilj imale zaštitu zdravlja naših posetilaca i zaposlenih, nakon nepunih mesec dana od svečanog otvaranja zatvorena je tematska izložba Jana Fabra „Praznik malih prijatelja”, otkazani su brojni unapred planirani i zakazani programi poput predavanja, koncerata, stručnih skupova i manifestacija. Kako bismo osigurali dalju realizaciju naših aktivnosti, prvi koraci koje smo preduzeli podrazumevali su organizaciju rada naših zaposlenih u vanrednim okolnostima. Nakon preraspodele zadataka i dogovora o aktivnostima koje ćemo zajednički realizovati u vanrednim okolnostima, usmeravajući se na poslove koje je moguće obavljati na različitim lokacijama, pažnju smo, između ostalog, usmerili na kreiranje onlajn sadržaja. Zahvaljujući novom fokusu, dodatno smo unapredili, upotpunili i obogatili uobičajene sadržaje na društvenim mrežama. Na veb-sajtu Narodnog muzeja kreirana je nova stranica – Virtuelni muzej, na kojoj zainteresovani mogu da otkriju više virtuelnih izložbi, tematskih video-vođenja i druge zanimljive i edukativne sadržaje.
Koliko posetilaca je pogledalo virtuelnu izložbu Ivana Meštrovića i stalnu postavku u tom periodu?
Već prvog dana po zatvaranju izložbenih prostora, među prvim virtuelnim sadržajima koje smo podelili sa onlajn posetiocima bila je VR izložba Ivana Meštrovića. Ona je, kroz izuzetan broj pregleda, samo tokom prvih dana od uvođenja vanrednog stanja potvrdila da je upravo to pravi način da i u izmenjenim i neočekivanom okolnostima našim posetiocima nastavimo da omogućavamo upoznavanje i uživanje u kulturnoj baštini koju Narodni muzej čuva. U ta tri meseca broj ljudi koji su posetili internet prezentaciju Narodnog muzeja bio je 47.878, naš nalog na Fejsbuku 394,5k i Instagram 334,2k, uključujući i 6.500 novih redovnih pratilaca.
Da li možda razmišljate da taj način komunikacije sa publikom postane stalan?
Sadržaji koje smo tokom prvih dana vanrednog stanja ponudili našim posetiocima bili su već pripremljeni za prezentaciju, što jasno ukazuje na činjenicu da digitalna komunikacija, prezentacija i interpretacija kulturnih dobara nije novina za Narodni muzej. Prve virtuelne izložbe radili smo još davne 2012. godine. Sadržaji čiju smo realizaciju planirali, ali ih u prethodnom periodu prvi put realizovali, svakako su kratka i jezgrovita video-vođenja, koja čine interesantne priče o jednom ili nekoliko eksponata. Okolnosti u kojima je bilo neophodno nadomestiti nemogućnost fizičke posete muzeju i uživanje u stručnim vođenjima koja smo organizovali više puta nedeljno bile su izuzetno podsticajne i motivišuće. Kako zbog velikog interesovanja onlajn posetilaca, tako i zbog stava da je kulturna dobra neophodno interpretirati na različite načine i koristiti raznorodne medije. U budućnosti ćemo nastaviti sa kreiranjem video-sadržaja o poznatim ili sasvim nepoznatim kulturnim dobrima, istaknutim ličnostima, arheološkim lokalitetima, značajnim fenomenima i dr.
Šta se dešava sa izložbama koje su bile zakazane, da li su otkazane ili su samo odložene?
B.B.B.: Povodom Dana Narodnog muzeja u Beogradu, kada je obeležavana 176. godišnjica otvaranja naše najstarije muzejske institucije, 10. maja je planirano otvaranje izuzetne međunarodne arheološke izložbe Trebenište. Uz saradnju institucija i stručnjaka iz Bugarske, Severne Makedonije i Srbije, ovim izložbenim projektom su prvi put nakon sto godina od otkrića čuvenog lokaliteta nadomak Ohridskog jezera objedinjeni eksponati koji se čuvaju u muzejskim ustanovama u sve tri države. Usled pandemije i neočekivanog sticaja okolnosti izložba će biti realizovana naredne godine, ali ni u kom slučaju neće biti otkazana. Slična situacija je i sa drugim planiranim programima, od kojih će neki biti realizovani u drugim terminima, dok će pojedini planirani za drugu polovinu 2020. godine biti ostvareni u skladu sa planiranom dinamikom.
Većinu posetilaca čini domaća publika
Kolika je posećenost muzeja bila od otvaranja, nakon renoviranja, da li se pretežno radilo o turistima, ili je bilo i domaće publike?
Nakon izuzetno velikog interesovanja i jednako mnogobrojnih posetilaca koji su tokom prvih meseci od otvaranja nove stalne postavke posetili Narodni muzej u Beogradu, ušli smo u period očekivane i ujednačene posete. Tokom 2019. godine Narodni muzej je posetilo 200.000 posetilaca. Iako je za turiste poseta Narodnom muzeju gotovo nezaobilazna, veoma smo ponosni zbog činjenice, a mislimo i da je na to potrebno posebno skrenuti pažnju, da veliki broj naših posetilaca čini upravo domaća publika. Bilo da je reč o individualnim ili organizovanim posetama, posetioci svih uzrasta imaju uvek dovoljno povoda da posete Narodni muzej.
Kakvi su vam planovi u narednom periodu, koje sve izložbe i događaje možemo da očekujemo?
S postepenom normalizacijom rada, planiramo od septembra nekoliko novih tematskih izložbi. Posetiocima će biti predstavljen novi segment u okviru stalne postavke koji će činiti dela Ivana Radovića, u drugoj polovini godine u Velikoj galeriji biće realizovana izložba dela Radomira Damnjanovića Damnjana iz zbirki Narodnog muzeja u Beogradu, dok nas krajem godine očekuje i izložba najznačajnijih akvizicija.
Da li će se možda u muzej vratiti neke manifestacije, poput Festivala arheološkog filma?
Međunarodna smotra arheološkog filma, jedna od tradicionalnih manifestacija Narodnog muzeja, koja se već 20 puta održala, ove godine je morala da bude otkazana. Ukoliko ne bude novih iznenađenja, uskoro ćemo imati precizne informacije o terminima realizacije 20. Smotre arheološkog filma.
Mladima omogućavamo sticanje praktičnih znanja
Muzej poseduje bogate zbirke dela domaćih i stranih autora, da li je u planu neka izložba iz neke od tih zbirki?
Tematske izložbe koje planiramo za jesen jesu upravo iz zbirki Narodnog muzeja.
Koliko je Muzej otvoren za prakse studenata i srednjoškolaca, da li se one i dalje organizuju?
Već više godina imamo uspešnu saradnju sa Fakultetom za primenjenu umetnost, Centrom za razvoj karijere Filozofskog fakulteta u Beogradu i drugim obrazovnim ustanovama. Omogućavajući mladim ljudima sticanje praktičnih znanja i iskustava koje nisu u prilici da steknu na fakultetima koje pohađaju, u mogućnosti smo da realizujemo jedan broj pratećih programa i aktivnosti.
U ekspanziji su novi načini komuniciranja sa publikom, pre svega preko društvenih mreža. Koliko će muzej da se razvija u tom pravcu?
Nastojimo da budemo u toku sa vremenom i potrebama naših pratilaca. Uz postojeće društvene mreže, od kojih su Instagram i Fejsbuk najdinamičniji, uskoro će Narodni muzej u Beogradu dobiti i Tik Tok profil.
Da li vam organizacija posla oduzima puno vremena i koliko Vam znači pomoć saradnika?
Muzej je moja druga kuća. Privrženost muzeju i činjenica da izuzetno dobro poznajem kako sve radne procese i procedure, tako i kolege sa kojima radim, organizacija posla, koja je za ovako veliku instituciju izuzetno obimna, meni lično ne zadaje probleme. Kolege zaposlene u Narodnom muzeju u Beogradu vrsni su stručnjaci koji su spremni i sposobni da na sve radne poduhvate odgovore na način koji garantuje sjajne rezultate. Pored činjenice da je reč o dobro profilisanim stručnjacima, važno je pomenuti da je reč o ličnostima koje su izuzetno posvećene svom poslu i koje, zahvaljujući odnosu koji imaju prema kući u kojoj rade, uvek daju maksimum. Neizmerno sam srećna i zahvalna što sam u prilici da svoje dugogodišnje iskustvo iskoristim za organizaciju rada naše najstarije muzejske ustanove i što u ovom procesu sarađujem sa ličnostima koje na jednako strastven način pristupaju svakodnevnim mnogobrojnim izazovima.
