Cilj nam je stvaranje slobodnog i nezavisnog umetničkog prostora

Sarađuje na međunarodnim projektima u kojima se promovišu savremeni umetnici i stvaraju mogućnosti produkcije i izlaganja radova. Više od deset godina u Kući legata obavlja kustoske poslove, vođenja i upravljanja zbirkama i legatima. U periodu od deset godina privremeno ili trajno vodila je legate Ljubice Cuce Sokić, Petra Lubarde, Veljka i Mare Petrović, Petra Dobrovića. Dobro poznaje tržišne uslove, izlagačke mogućnosti i potencijale aktuelne likovne scene. Sa Ksenijom razgovaramo o nastanku i aktuelnom trenutku Fondacije, Bioskopu „Balkan” kao jedinstvenom gradskom prostoru, i budućim planovima.

Kada je Fondacija Saša Marčeta počela sa radom i sa kojim ciljevima, misijom i vizijom je krenula u svoje aktivnosti?
Tokom 2018. su počele prve aktivnosti Fondacije koja nosi ime osnivača i iza koje stoji lična potreba da se stvaraju bolji uslovi i da se investira, pre svega, u umetnost. Sposobnost da takvu nameru od ideje pokrenete i realizujete, zahteva posebnu vrstu energije, koju mogu da imaju samo ljudi velike volje. U takvom ambijentu razvijaju se mogućnosti. Zato u našem radu ne postoje generične postavke, kao što su misija i vizija, jednostavno pokušavamo da stvarimo bolje uslove, da podržimo ono u šta verujemo da nudi određene vrednosti, da pratimo, preispitujemo različite teme i postavljamo pitanja.

Čime ste se rukovodili prilikom izbora programskog saveta Fondacije?
Savet Fondacije je bitna podrška u procesu odlučivanja i planiranja programa – svaka pojedinačna ili lična odluka filtrira se kroz rad Saveta. Osnovna ideja jeste da se uspostavi profesionalna praksa bez mogućnosti uvođenja ličnih zahteva ili zastupanja bliskih interesnih grupa. Sa Stevanom Vukovićem i Draganom Zdravkovićem to je moguće, zato što su nam ciljevi isti, a to je stvaranje nezavisnog, slobodnog umetničkog prostora. S punim poverenjem i međusobnim uvažavanjem verujemo da postavljamo zdrave kriterijume. Zasad smo zadovoljni našim timom i odnosima koje smo izgradili, ali smo podjednako otvoreni i dostupni za različite ideje.

Dokle je stigla adaptacija Bioskopa „Balkan”?
Bioskop „Balkan” (1867) menja se sukcesivno i s obzirom na to da je kao kulturno dobro pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika, izdvojen u centralnoj gradskoj zoni, promene su ponekad sporije od željenih. No i pored neprekidnih radova – sređivanja fasade i građevinskih radova na konsolidaciji objekta, zamenjivanja prozora, organizovanja nivoa – „Balkan” je aktivan. Fondacija ima mogućnost da prostor koristi, ali Bioskop „Balkan” se razvija i mimo naših aktivnosti.

Prilagođavamo se i korigujemo planove

Bioskop „Balkan” je kultni gradski prostor. Koliko vam je važno da građani i dalje doživljavaju ovaj prostor kao bioskop sa dugom i poznatom tradicijom, a koliko kao mesto osavremenjavanja tradicije?
„Balkan” je čudesan prostor. Jedinstveno istorijsko zdanje koje akumulira toliko lepote, istorije, memorija,  energije – kao vremenska kapsula koja nas podseća da je Beograd oduvek težio da se pozicionira kao Evropska metropola. Na mestu nekadašnjeg karavan-saraja, od orijentalne arhitekture i namene, izgradila se svečana sala u akademskom stilu, u kojoj se uveliko odvijao gradski i umetnički život prestonice. Ovde su izvođene prve opere, filmske projekcije, pozorišne predstave… Danas se „Balkan” promišlja kao prostor za savremenu umetnost i kulturu. Istorijsko zdanje koje dobija moderne obrise.    

U najavi izložbe Raše Todosijevića spomenuli ste da se izmeštanjem iz zaštićene zone integriteta institucije muzeja u privatno-javni izložbeni prostor otvara osetljivo polje (ne)prihvatanja i mogućeg, željenog kritičkog suda javnosti i publike. Na šta ste tačno mislili i na koji način vlasnička struktura izložbenog prostora (može da) doprinosi percepciji samog dela i umetnika?
To je možda i najosetljivije pitanje. Prvi put imamo situaciju da vlasnik prostora kao što je Bioskop „Balkan” osniva i umetničku Fondaciju, koju lično podržava, a pritom dolazi iz biznisa koji se još uvek ne prepoznaje kao „idealan partner” za podršku umetničkoj ili likovnoj sceni. Sumnjičavost i pozornost su donekle logični i očekivani i mi se trudimo da te nedoumice demantujemo našim radom. Ovo jeste privatni projekat u koji se ulaže i sa pozicije javnosti zahteva dosta pažnje.

Kada  govorimo o tehničkim i logističkim aspektima organizovanja programa, koje su to komparativne prednosti Fondacije i Bioskopa „Balkan” u odnosu na „konvencionalne” galerijske i izložbene prostore, a koje možete da istaknete na osnovu svog bogatog kustoskog i organizatorskog iskustva?
U produkcionim zahtevima, stoji nam na raspolaganju odličan tim arhitekata i tehničara koji svaki naš predlog mogu da prihvate i realizuju. Zatim dolazi logistička podrška svih sektora, od pravne službe do kurira, i mi se još uvek navikavamo da koristimo te mogućnosti. Ova godina nas je naučila da se prilagođavamo i korigujemo planove, i tu se pokazala prednost naše organizacije da se brzo adaptiramo i reagujemo. Na primer, Balkan uživo je organizovan u samo nekoliko dana, Samit nesvrstanih se spontano nadovezao na ovaj događaj... Za realizaciju programa dobijamo bezuslovnu Sašinu podršku i u toj vrsti komfora se trudimo da umetnicima obezbedimo što bolji nivo saradnje.

Koji su od dosadašnjih održanih programa Fondacije na Vas lično ostavili upečatljiv utisak?
Moram da budem iskrena i izdvojim izložbu Hvala Raši Todosijeviću – zahvalna Srbija. Ta izložba je za mene dragoceno emotivno iskustvo, a pre svega mogućnost da sarađujemo sa umetnikom koji prevazilazi sva ograničenja sredine. Snažan karakter, duhovit… Raša je za mene nešto što jeste urbano, što jeste i može da bude Beograd, njegova harizma, drskost, vitalnost… Ona inteligentna potreba da provocira, da izaziva i da ne miruje. Nikada nije pasivni posmatrač i to je vrednost kojoj se iskreno divim i za koju imam posebno poštovanje. Hvala Raši.

Na koji način razmišljate o programskoj koncepciji u godini koja je pred nama? Koliko je situacija sa kovidom 19 inicirala „prestrojavanje” u hodu i šta nam možete najaviti ne samo od konkretnih događaja već i ako se ima u vidu šira slika i vizija onoga što Fondacija i Bioskop „Balkan” žele da budu u budućnosti?
Bez većih okupljanja i uz restrikcije kretanja i radnog vremena trenutno smo više orijentisani ka onlajn aktivnostima. Naš blog je aktivniji i život na društvenim mrežama dinamičniji. Mogu da preporučim tekstove istoričara umetnosti Jovane Pikulić, koja na duhovit i dosta zabavan način integriše važne istorijske teme u naš bogati folklor (Buzdovanom po vili Ravijojli, Razonoda kraljeva, Amor psiha i gvozdeni opanci…); takođe tekstove Stevana Vukovića, koji aktuelno prate izložbe i radove umetnika. Generalno, želimo da etabliramo prostor koji prihvata različita umetnička iskustva; da primećujemo i reagujemo gde nedostaje dovoljno pažnje kako bismo se tu posvetili u granicama naših mogućnosti. A kao neprofitabilna, Fondacija dobronamerno i bezinteresno nastupa i prema programima koji su razvili svoje kapacitete, ali im nedostaje prostor ili podrška da ih do kraja realizuju. Radujemo se saradnji sa Mladenom Miljanovićem, Radošem Antonijevićem, Nenadom Maleševićem, Emom Bregović, Nikolom Mihajlovićem, očekujemo Beldoks, koncerte, BG photo month…