Otkud vi u sportu?
- Oni koji prate moju karijeru znaju da sam od samih televizijskih početaka pa do danas radila najveće svetske ekskluzive, upravo od sporta do svetskog džet-seta. Još 1999. sam pratila „Rolan Garos” i radila intervju sa Venus Vilijams, Aleksom Korecom, bila u Indijanapolisu na Svetskom prvenstvu u košarci, na Olimpijskim igrama u Atini, Svetskom prvenstvu u Japanu, Evropskom prvenstvu u košarci u Madridu. Uz sve to vozila sam Formulu 1, radila reportažu o Real Madridu. A da ne pominjem da sam još od emisije „City”, kada nije bilo sportske redakcije, pratila Partizan, za koji odmalena navijam. Kada je Lotar Mateus postao trener Partizana, prvi televizijski intervju uradila sam ja, i to kroz formu „24 h sa Lotarom Mateusom”. Tako da samo oni koji ne znaju čime se bavim mogu da pitaju otkud ja u sportu. Što se tiče konkretno Partizana, to je sudbina. Dobila sam poziv da pomognem, što sam sa zadovoljstvom uradila, jer tada budžet za marketing nije postojao. Pomogla svojim kontaktima, idejama, vodila kao konferencije PR projekte, ne razmišljajući nimalo o sebi. Meni su tada prioritet bili svetski intervjui i putovanja i provodila sam van zemlje više od pola godine. Ali kako sudbina namesti, posle osvajanja titule, otišla sam u Kan, gde sam provodila po dva meseca jer mi najbolja drugarica živi na Azurnoj obali. Pozvana sam da „uskočim” i pomognem na jednoj konferenciji Lige Evrope objasnivši da imam kartu za Ibicu 21. avgusta. I kao što to biva, karta je propala, a ja sam već skoro osam godina u Partizanu.
Koliko je teško biti uspešan u poslu koji se uglavnom smatra muškim?
- Teško je u zemlji u kojoj, nažalost, još vladaju predrasude da lepa žena retko može da bude pametna i još manje uspešna u svetu koji je „rezervisan” samo za muškarce. Iako sam imala vrhunski CV i bila na svetskim sportskim dešavanjima. Moj dolazak u klub i damski stil, koji urođeno imam, smatrani su manom. Uvek mi se tražila greška, više od onih van kluba i onih koji se bave drugim profesijama. Imala sam ličnu sigurnost kroz svetske intervjue koje sam radila, znala sam koliko sam sposobna i vredna, jer imam i svoju produkcijsku kuću, tako da sam nakon „obrisanih suza” nastavljala samo još jače. Jedini recept je rad, rad i rad, profesionalni odnos i to što sam „generalista”, što znači da mi nije teško da preuzmem i tuđe poslove samo da svi budu zadovoljni i da posao bude uspešnozavršen.
Kako se snalazite u tim vodama i kakav odnos imate sa fudbalerima?
- Sa fudbalerima imam fantastičan odnos. Od prvog dana sam se postavila kao neko ko je tu zbog njih, a ne kao Biljana Obradović TV zvezda. Moj posao prevazilazi zaduženja PR-a, koji bi trebalo da se bavi samo medijima. Ja sam tu za njih i da pomognem kada im treba nešto lično, za njih, za njihove porodice, da dam savet, da pronađemo sve što treba i van fudbalskog života, da ih organizujem uz kolegu sekretara kada govorimo o dnevnim obavezama i rasporedu, upoznajem strance i sa gradom, ljudima, osnovnim stvarima. Mi smo zaista jedna porodica koja se raduje kada pobeđuje i kada tuguje, kada ne ide dobro. Upućeni smo jedni na druge i tu se granice brišu. Oni su tu za mene i ja za njih.
Da li vam se obraćaju za savet kako da se ponašaju u medijima, kako da pričaju i slično?
- Kada je reč o PR sektoru, tu su pravila jasno utvrđena i komunikacija sa medijima je na nivou evropskih klubova. Svi intervjui i komunikacija moraju da idu preko mene, nema zvanja telefonom, slikanja i odlaska na gostovanja kako kome padne na pamet. Svi mediji mogu da dobiju sve, samo to zavisi od trenutka u kojem to zahtevaju, jer u fudbalu sve zavisi od rezultata. Kada ste prvi, može da se gostuje i u nekoj emisiji zabavnog karaktera, a kada rezultati nisu najbolji, sve se balansira. Oni imaju maksimalnu podršku i poverenje, znaju da sam ja tu medijski „stiti” i da, kad im se baš ne daju intervju, ja ću to „srediti”. Sa mlađima i radimo na javnim nastupima, najviše upravo kroz intervjue, kako bismo se oslobodili pred kamerama.
Koliko posao utiče na vaš privatan život?
- Volim adrenalin i volim da sam okupirana. A opet, s druge strane, dođu dani kada toliko vremena provodim u kontaktu s ljudima, mimo svih granica, da mi je potrebno da se osamim. Često me pitaju što ne izlazim češće, ne shvatajući da je meni svaka vrsta dodatnog spremanja napor jer me podseća na posao. Moj privatan život trpi u meri da ne mogu da isključim telefon, uvek moram da budem dostupna, ne mogu da odem petnaest dana na more i da budem nedostupna. I kad ugrabim dva dana, uvek se po Marfiju nešto desi. Nemam slobodne vikende.
Dugo ste se bavili novinarstvom, da li vam taj posao nedostaje?
- Ja sam i dalje u novinarstvu. Već dvanaest godina imam u svojoj produkciji emisiju „Biljana za Vas”, u kojoj sam te 2008. utrla put svim kablovskim TV stanicama kakve danas znamo. Tada su mi se svi smejali, a sada svi gledaju emisije koje nisu na nacionalnoj frekvenciji. Uz to ja na dnevnom nivou uradim po nekoliko intervja sa fudbalerima, pišem tekstove, obrađujem priloge, uređujem svoju emisiju, tako da se sada bavim novinarstvom mnogo više nego ranije, što kroz štampu, što kroz televiziju. Moja emisija „Biljana za Vas” emituje se na četrdeset regionalnih stanica u Srbiji, TV Vijesti u Crnoj Gori, Bosni, Republici Srpskoj...
Koliko je teško biti uspešan u poslu. Koliko uspeh utiče na vaš privatan život?
- Koliko ćete biti uspešni i opstati, zavisi od vas samih. Ja sam maratonac, mene kratke staze ne zanimaju. Nisam od lica koja blesnu po projektima, okupiraju medije tri meseca i onda ih nema po godinu, dve, tri. Moje ime je konstanta u poslu i to sam jednostavno ja. Oduvek sam bila takva – ili sam najbolja ili ne radim.
Kada ne radite, kako se relaksirate, šta volite da radite?
- Kao upravo sada... U tišini pijem kafu i slušam cvrkut ptica kroz prozor. Čitam knjige, gledam televiziju, ili ako mogu, odem u prirodu. Treniram koliko god je to moguće zbog obaveza, ali da se ne lažemo (smeh), ne bih da ne moram. Ranije sam išla na jogu, privlači me istok, meditacija, unutrašnji mir. Ne družim se puno, imam tri drugarice, od koje dve ne žive u zemlji. Okružujem se ljudima poput sebe.
Imali ste i teške trenutke u životu, kako ste ih prebrodili?
- Pre dve godine, zahvaljujući ginekologu Lazareviću otkriven mi je tumor pankreasa, a potom me je Bog poslao preko dr gastroenterologa Mire Stoiljković do najboljeg hirurga u toj oblasti, docenta Nikice Grubora. Cistični tumor se pojavljuje, nećete verovati kod plodnih žena posle četrdesete godine. Hvala Bogu pa sam izuzetno stabilna i jaka, pa sam stoga sve junački podnela, a da ni suzu nisam pustila. Racionalno prihvatam svaku situaciju i nisam od žena koje prave histeriju za svaku sitnicu. Svima savetujem da godišnje obavezno urade sistematski pregled.
Da li postoji nešto u životu što bi ste voleli a niste uradili?
- Ne znam. S jedne strane bih sve ovo samo da imam mirnu luku, bez stresa, a opet kada vidim medije, znam koliko mogu još da dam. Ali ako me pitate za idealan scenario, porodica i svetski intervjui. Opet, naravno, Partizan je tu. Zvuči kao da nema odmora. :))
